srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

Dioksini i njihovo dejstvo na zdravlje ljudi

Pod nazivom dioksini se podrazumevaju sledeća jedinjenja:

  • Polihlorovani dibenzodioksini (PCDDs) (dioksini)
  • Polihlorovani dibenzofurani (PCDFs) (furani)
  • Polihlorovani bifenili (PCBs)
  • Dioksin (2,3,7,8-TCDD), najtoksičniji; hemijski naziv za dioksin je: 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo para dioksin (TCDD).

Identifikovano je oko 419 tipova jedinjenja tipa dioksina, ali samo 30 imaju značajnu toksičnost a TCDD je najtoksičniji.

Nastajanje i upotreba
Dioksini se ne proizvode i nemaju poznatu primenu.
Oni su nus-proizvodi različitih industrijskih procesa (proizvodnje hemikalija i pesticida, proizvodnje metala, izbeljivanje papirne pulpe), a nastaju i pri prirodnim biološkim i fotohemijskim procesima, uključujući  vulkanske erupcije i šumske požare.
Dioksini se mogu naći u vazduhu (potiču od gasova koji nastaju prilikom spaljivanja medicinskog, gradskog, opasnog otpada i otpada iz domaćinstva), zemljištu, vodi, sedimentima i u hrani kao što je meso, mlečni proizvodi, ribe i školjke.

Dozvoljen unos
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je ustanovila dozvoljen mesečni unos (Provisional Tolerable Monthly Intake (PTMI)) za dioksine, furane i PCBs od 70 pikograma/kg telesne težine. Ova vrednost predstavlja dozvoljen unos tokom života koji ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi.
Izloženost dioksinima, furanima i drugim sličnim jedinjenjima, uglavnom dolazi preko lanca ishrane, a PTMI (dozvoljen mesečni unos) predstavlja kumulativnu ekspoziciju dioksinima i furanima iz svih izvora, uključujući hranu i vodu.
Dioksini ostaju dugo u organizmu zahvaljujući svojoj hemijskoj stabilnosti i sposobnosti da se apsorbuju u masnom tkivu. Poluvreme života dioksina u ljudskom organizmu iznosi od 7 do 11 godina.

Ključne činjenice

  • Dioksini su grupa hemijski sličnih jedinjenja koja predstavljaju toksične supstance, zagađivače životne sredine i koja spadaju u grupu trajnih organskih zagađivača (POPs)
  • Dioksini se mogu naći širom sveta u životnoj sredini i uključeni su u lanac ishrane, akumuliraju se prvenstveno u masnom tkivu životinja
  • Više od 90% izloženosti ljudi dolazi od hrane, uglavnom mesa i mlečnih proizvoda, riba i školjki
  • Dioksini su izuzetno toksični i mogu da izazovu probleme u reprodukciji i razvoju, mogu da oštete imuni sistem, ometaju rad hormona i mogu da izazovu kancer
  • Dioksini su sve prisutni tako da su ljudi izloženi njihovom delovanju ali u koncentracijama koje ne utiču na zdravlje
  • Prevencija ili redukcija izloženosti ljudi dioksinima se najbolje može sprovesti strogom kontrolom industrijskih procesa, gde bi se stvaranje dioksina smanjilo na najmanju moguću meru

Aktivnosti Svetske zdravstvene organizacije (WHO) vezane za dioskin

  • Svetska zdravstvena organizacija (WHO) sarađuje sa organizacijom „Food and Agriculture Organization“ (FAO), kroz FAO/WHO Codex Alimentarius Commission. Ustanovljen je dokument – „Code of Practice for the Prevention and Reduction of Dioxin and Dioxin-like PCB Contamination in Foods and Feed“. Ovaj dokument predstavlja vodič za nacionalne i regionalne organizacije odgovorne za mere prevencije.

  • Od 1976. godine, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je odgovorna za program „Global Environment Monitoring System’s Food Contamination Monitoring and Assessment Programme“. Poznat pod imenom GEMS/Food, ovaj program obezbeđuje informacije o nivoima kontaminacije u hrani od strane laboratorija u preko 70 zemalja u svetu. Dioksin je uključen u ovaj program.

  • Od 1987. godine, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je obavila periodične studije o nivoima dioksina u humanom mleku, uglavnom u evropskim zemljama. Ove studije obezbeđuju procenu ekspozicije ljudi dioksinima iz svih izvora.
  • Svetska zdravstvena organizacija (WHO) sarađuje sa Ujedinjenim Nacijama „United Nations Environmental Programme (UNEP)“ na implementaciji „Stokholmske konvencije“. U pitanju je međunarodni dogovor o redukovanju emisije određenih organskih trajnih zagađivača (POPs), uključujući dioksin.
  • Dioksini se nalaze kao kompleksne smeše u životnoj sredini i u hrani. Tokom poslednjih 15 godina, Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je preko programa „International Programme on Chemical Safety (IPCS)“ ustanovila i redovno procenjuje toksični ekvivalentni faktor (Toxic Equivalency Factors (TEFs)) za dioksine i srodna jedinjenja kroz konsultacije sa kspertima. Program WHO-TEF je ustanovio vrednosti koje se primenjuju na ljude, sisare, ptice i ribe.

Autor: Nataša Rus, dipl. hemičar spec. toksikološke hemije


1