srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

Bisfenol A
     Hemijsko jedinjenje 2,2-bis(4-hydroxyphenyl) propan, poznatije kao Bisfenol A (BPA), je hemijski monomer koji ulazi u sastav velikog broja proizvoda koje upotrebljavamo u svakodnevnom životu. Počeo je da se proizvodi 50.-ih godina prošlog veka, a njegova zdravstvena bezbednost se ispituje poslednje 4 decenije od strane stručnih i nadležnih ustanova i agencija.
     Bisfenol A nastaje kondenzacijom acetona sa dve jedinice fenola, u prisustvu neke kiseline, a prvenstveno se koristi u proizvodnji polikarbonatnih plastičnih masa i epoksidnih smola. Polikarbonatna plastika je laka plastika sa dobrim osobinama koja poseduje jedinstvenu ravnotežu čvrstine, stabilnosti, optičke providnosti, dobru toplotnu otpornost i odličnu električnu otpornost. Predmeti koji dolaze u kontakt sa hranom i pljuvačkom, kao što su plastične flaše za vodu i sokove, flašice i cucle za bebe, plastične kutije za hranu i druga kuhinjska oprema izrađuju se od polikarbonatne plastike. Pored toga, od polikarbonatne plastike se izrađuju elektronski aparati, sportska oprema, medicinska i stomatološka oprema (delovi dijalizatora, inkubatora, oksigenatora, sočiva naočara, zubne ispune). Epoksidne smole se koriste kao unutrašnji zaštitni sloj konzervi/limenki hrane i pića, uključujući i infant formule (mleko za bebe u prahu), a pored toga se široko primenjuju i u građevinarstvu. BPA se može spontano izdvojiti iz ambalaže u malim dozama, a grejanje u mikrotalasnim rernama, pranje u mašinama za sudove, povećana kiselost sadržaja konzerve (npr.paradajz) povećava količinu izdvojenog BPA. To je razlog što se bisfenol A  otkriva i u plodovoj vodi, kao i u krvi i urinu većine stanovnika Evrope.
     Bisfenol A se koristi i u proizvodnji sunčanih naočara i CD diskova zbog velike otpornosti na toplotu i električnu energiju, međutim grupa naučnika iz francuskog Instituta za agronomska istraživanja je prvi put pokazala da izlaganje ovoj supstanci ima negativne efekte po zdravlje živih organizama. Naime, naučnici iz Tuluza su vršili ispitivanje dejstva bisfenola A na pacove, čiji se digestivni trakt pokazao veoma osetljiv na to jedinjenje. Istraživači su ustanovili da bilo prenatalno, bilo postnatalno izlaganje tih životinja bisfenolu A u laboratorijskim uslovima može da zaustavi razvoj imunološkog sistema creva, čime se remeti njihova sposobnost da kasnije prepoznaju potencijalno štetne supstance za organizam. Izloženost bisfenolu A dovelo je do tkz. “propustljivosti” creva što može da prouzrokuje zadržavanje vode u organizmu, utvrđeno je da postoji bol u stomaku, kao i predispozicije za razvoj upalnih oboljenja creva.
     Kasnija istraživanja grupe naučnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Jejlu pokazuju da bisfenol A može štetno da deluje na mozak.
Naučnici su došli do tih rezultata tako što su majmune izložili bisfenolu A u dozvoljenim dozama. Istraživanje je pokazalo, kao i ispitivanje obavljeno na pacovima, da bisfenol A štetno deluje na delove mozga koji regulišu raspoloženje, pamćenje i saznajne sposobnosti. Autori istraživanja ističu da se te opasnosti mogu primetiti i kod ljudi, a snižavanje granica izlaganja bisfenolu A, koje su trenutno na snazi, moglo bi da ih spreči. Rezultati ovog istraživanja otvaraju nove perspektive u određivanju opasnosti od izlaganja supstancama koje mogu da poremete endokrini sistem. Sredinom devedesetih godina su se pojavile prve sumnje o ometanju funkcije endokrinog sistema kod izloženosti niskim dozama bisphenola A, obzirom da se on u organizmu vezuje za estrogenske receptore i remeti ravnotežu ženskih polnih hormona, dok kod muškaraca može posledično da uzrokuje povećane koncentracije testosterona, muških polnih hormona, u krvi. Najnovija istraživanja pokazuju da povećane doze bisphenola A mogu da utiču i na pojavu insulinske rezistencije, stanja organizma koje je preteča šećernoj bolesti 
     Naučni komitet za hranu (The Scientific Committee on Food -SCF), koji je nezavisni savetodavni komitet Evropske komisije za pitanja zdravstvene bezbednosti hrane, je 2002.godine obnovio istraživanja vezana za bezbednost bisfenola A iz svih izvora hrane i postavio tolerantni dnevni unos za BPA od 0,05 mg/kg  telesne mase na dan. Evropska direktiva iz 2004.godine dozvoljava sadržaj od 0,6 mg BPA po kilogramu predmeta u kome se određuje. BPA se u organizmu brzo metaboliše i izlučuje se za svega 4 sata, ali je pitanje dugoročnog delovanja ove supstance na ljudsko telo još uvek otvoreno. Kanada je još pre dve godine zabranila dodavanje BPA polikarbonatu od kojeg se izrađuju dečje bočice, a neki su proizvođači su ga I  sami dobrovoljno izbacili iz upotrebe, pa nude proizvode bez prisutnog BPA. Evropska komisija i nadležne institucije i dalje razmatraju nove studije o uticaju bisphenola A na zdravlje ljudske populacije, sa posebnim naglaskom na odojčad i decu do 3 godine.


1