srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

ZOONOZE

POJAM  ZOONOZE
Vekovna bliskost čoveka i životinja dovela je do mogućnosti prenosa infektivnih agenasa između životinja i ljudi. Bolesti koje čovek dobija od bolesnih i/ili naizgled zdravih životinja nazivaju se zoonoze. Naziv ovih bolesti potiče od grčkih reči zoon što znači životinja i reči nosos što znači bolest. Uzročnici zoonoza mogu biti bakterije, virusi, rikecije, gljive i paraziti.

NEKE BOLESTI  IZAZVANE BAKTERIJAMA:

  • Salmoneloza
  • Leptospiroza
  • Antraks
  • Bolest mačijeg ogreba
  • Tuberkuloza
  • Lajmska bolest
  • Bruceloza
  • Crveni vetar
  • Kampilobakterioza
  • Tetanus
  • Listerioza
  • Tularemija
  • Jersinioza
  • Sakagija
  • Bubonska kuga
  • Melioidoza
  • Povratna groznica-Borelioza
 

NEKE BOLESTTI  IZAZVANE VIRUSIMA:

  • Besnilo
  • Avijalna influenza
  • Ebola grooznica                
  • Lassa groznica
  • Hemoragijske groznice
  • Encefalitisi i meningoencefalitisi

NEKE BOLESTTI IZAZVANE PARAZITIMA:

  • Trihineloza
  • Tenijaze-Taenia solim/saginata
  • Ehinokokoza
  • Lišmanijaza-Leishmania spp
  • Toksoplazmoza
  • Filarioza - Loa loa;
  • Malarija
  • Bolest spavanja
  • Metiljavost
  • Chagasova bolest
  • Difilobotrioza
  • Pneumocistikoza
  • Himenolepidoza-Hymenolepis nana
  • Balantidioza
  • Toksokarioza -Toxocara cati/canis
  • Šistozomijaza

NEKE BOLESTTI IZAZVANE RIKECIJAMA

  • Pjegavi Tifus
  • Q groznica

NEKE BOLESTTI IZAZVANE GLJIVAMA

  • Histoplazmoza
  • Trihofitije
  • Mikrosporidije

PUTEVI PRENOŠENJA
Veliki je broj patogena koji kruži među životinjama i izazivaju bolesti životinja, povremeno se mogu preneti i na ljude. Zoonoze čovek može dobiti od domaćih i divljih životinja, kućnih ljubimaca, glodara, artopoda, ptica koji žive u neposrednom čovekovom okruženju. Zoonoze se prenose na više načina:

  • Direktnim kontaktom sa životinjama,
  • Aerogeno-putem vazduha, udisanjem prašine kontaminirane životinjskim ekskretima Kontaminacija zelenih i javnih površina izmetom pasa, u gradskim sredinama ima veliki značaj u pojavi i širenju parazitarnih zoonoza (Toxocara canis, Dyphillidium canis, Ehinococcus granulosus).
  • Alimentarnim putem–upotrebom nedovoljno termički obrađenih životinjskih produkata ( meso, mleko, jaja)
  • Putem vektora ( krpelji, komarci, muve, glodari...)

Neke zoonoze su kosmopolitski rasprostranjene dok se druge javljaju samo na određenim područjima pa govorimo o endemskim zoonozama. Važan faktor u širenju kosmopolitskih zoonoza je migracija kliconoša ili nosilaca uzročnika-rezervora infekcije. Rasprostranjenost zoonoza izazvanih parazitima ovisna je o prisustvu, bioloških vektora koji prenose uzročnika od stalnog do prelaznog domaćina. Osim toga visina temperature i vlage u znatnoj meri utiču na vitalnost infektivnih oblika pa stoga  njihova pojava osim endemskog ima i sezonski karakter tj. vezana je za određeno godišnje doba.

KLINIČKA SLIKA
Klinička slika je raznolika i zavisi od patogenosti i virulencije uzročnika sa jedne i od odbrambenih sposobnosti domaćina sa druge strane. Neke zoonoze protiču sa vrlo blagim kliničkim simptomoma, dok druge imaju buran i dramatičan tok sa teškom kliničkom slikom. Neke imaju hroničan tok sa posledicama na različite organe i organske sisteme, zbog dejstva toksina ili enzima, a koje se mogu manifestovati upalnom reakcijom, hiperplazijom ili metaplazijom tkiva, imunosenzibilizacijom ili promenom antigenske strukture i pojavom imunopatskih bolesti. Neke od bolesti koje se prenose sa životinja, ako se ne leče, smrtonosne su za čoveka  (bjesnilo koje se prenosi ugrizom zaražene životinje).
Uzročnici zoonoza mogu izazivati oboljenja kod više životinjskih vrasta. Influenca virus je tipični pretstavnik mikroorganizma koji inficirajući različite životinjske vrste, rekombinuje gene sa drugim virusima, stvarajući na taj način nove antigenske podvrste sa povećanom infektivnošću pa mogu izazvati tešku kliničku sliku gripa sa komplikacijama zbog nedostatka imuniteta humane populacije.

DIJAGNOZA
se postavlja retko na osnovu tipične kliničke slike. Dobra anamneza i iscrpni podaci o kontaktu navode lekara na ciljana laboratorijska ispitivanja, bez kojih je teško sa sigurnošću postaviti dijagnozu zoonoza. U dijagnostici se koriste metode direktnog izolovanja uzročnika bolesti,  mikroskopskim pregledom punktata, stolice krvnog razmaza ili biptičkog materijala,  zatim dokazivanjem prisustva antigena uzročnika ili prisutva specifičnih antitela raznovrsnim serološkeim reakcijama.

PREVENCIJA
Poznavanje puteva prenošenja i širenja ovih bolesti od velikog je značaja, u cilju njihovog suzbijanja i sprovođenja mera zaštite od infekcije. Prevencija ima najveći značaj u borbi protiv ovih bolesti. U mere prevencije spadaju:

  • Redovno pranje ruku posle upotrebe toaleta
  • Redovno pranje ruku posle kontakta sa životinjama
  • Masovna edukacija stanovništva, naročito dece
  • Dobra termička obrada namirnica
  • Pregled svinjskog odnosno goveđeg mesa na prisustvo parazita pre upotrebe
  • Redovna vakcinacija stanovništva prema programu vakcinisanja
  • Sprovođenje vakcinacije pre odlaska u egzotična područja sa endemskim zoonozama
  • Korištenje hemoprofilakse u vreme boravka u egzotičnim područjima sa endemskim zoonozama
  • Zaštita od insekata - mehanička ili korištenjem različitih repelenata
  • Uništavanje vektora ili njihovih legala
  • Lečenje kliconoša i parazitonoša
  • Redovna veterinarska kontrola  i vakcinacija kućnih ljubimaca
  • Edukacija vlasnika pasa
  • Stavljnje pod kontrolu pasa lutalica
  • Donošenje zakonskih propisa o držanju i šetanju pasa

Značaj zoonoza povećana je  i mogućnošću da bi  neki uzročnici mogli biti upotrebljeni kao biološko oružje.
Mikroorganizmi koji se koriste kao biološki agensi  nisu  upereni  samo protiv ljudskog  faktora nego izazivaju obolenja životinja i biljaka uništavajući tako prirodne resurse, što nanosi velike ekonomske gubitke.
Broj mikroorganizama koji mogu biti upotrebljeni kao biološko oružje na svu sreću  nije veliki.


1