srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

ALKOHOL I ALKOHOLNA PIĆA

      Alkohol je poznat narodima širom sveta i koristi se još od Kamenog doba. Dobija se od voća i žitarica: fermentacijom - vino i pivo, a destilacijom - žestoka pića. Sirovine iz kojih se prave alkohol i alkoholna pića su visoko kvalitetne namirnice, ali se tokom prerade njihova dragocena hranjiva svojstva u visokom procentu izgube. Nekada je najčešća primena alkohola bila u medicinske i religijske svrhe, a danas je u velikom delu sveta najviše proširena njegova upotreba prilikom druženja. Svaki je porodični i društveni događaj propraćen zdravicama.
     Alkohol se pije i iz želudca delom a delom iz tankog creva prelazi u krv veoma brzo, za nekoliko minuta i to bez varenja. Ukoliko želudac nije prazan alkohol će se nešto sporije resorbovati (ući u krv). Ljudi – koji su po svemu različiti - veoma različito reaguju na uneto piće, pa i u zavisnosti od načina na koji se pije i od unete količine pića. Postoje osobe kod kojih određena količina izaziva neprijateljska osećanja, nagle promene raspoloženja i agresivnost. Takođe može da se javi pospanost i povećanje ili smanjenje seksualne želje. Treba znati, a pogotovo mladi ljudi treba da pamte: dugotrajna zloupotreba alkohola najčešće dovodi do impotencije i infertiliteta (problema sa začećem). Naučno je dokazano depresivno delovanje alkohola na aktivnost viših centara centralnog nervnog sistema pa niži centri dominiraju što dovodi do opuštenosti, osećanja samopouzdanja i povećane društvenosti kod većine ljudi - koji su uneli u svoj organizam manju količinu. Zbog toga se pogrešno misli da je alkohol stimulans. Sa povećanjem količine alkohola u krvi dolazi do usporavanja refleksa i vremena reakcije, pada koncentracije, pogrešnih procena (npr. razdaljine, brzine i sl.), zaplitanja pri govoru, nesigurnosti pri hodu i drugim pokretima, i smanjene sposobnosti pamćenja. Osoba se ne seća, ili često se ne seća svega, što se dešavalo dok je bila pod dejstvom alkohola. Delovanjem alkohola smanjuje se psiho-fizička i radna sposobnost u svakom smislu. Zbog toga nije dozvoljeno upravljati vozilima i mašinama, popravljati mašine  i uređaje u domaćinstvu a opasno je čak i kao pešak učestvovati u saobraćaju. Saobraćajne nesreće (izazivač i žrtva), povrede na radu, nasilje u porodici, razaranje porodice, moralno i intelektualno propadanje ličnosti..... nalaze se u "bezdanu" čaše, u početku sakriveni. Narodna poslovica kaže da se više ljudi utopilo na dnu čaše, nego u okeanima. Zbog togaalkoholizam ne sme biti socijalno prihvatljiva pojava, kao što još uvek jeste. Ukoliko se alkohol uzima duži vremenski period u većim količinama pored psihičkih nastaju i ozbiljni poremećaji fizičkog zdravlja. Razvija se, polako ali sigurno, bolest zavisnosti. Najpoznatija posledica alkoholizma je propadanje jetre (masna jetra-steatoza hepatis, fibroza i ciroza, i ne retko rak jetre), što je neminovno jer se unet alkohol razgrađuje u jetri. Organi za varenje trpe različita oštećenja, od običnog katara do raka jednjaka ili želudca. Proces varenja hrane je usporen i otežan. Svaka ćelija organizma, a pogotovo osetljive nervne ćelije trpe toksično delovanje alkohola, koje ostavlja brojne teške i trajne posledice. Svakog dana ih je sve više. Kliničke i epidemiloške studije su dokazale da zloupotreba alkohola ubrzava proces arterioskleroze, koji dovodi do poremećaja cirkulacije i nedovoljnog snabdevanja svake ćelije organizma neophodnim kiseonikom i hranljivim materijama. Ukoliko žena koja je u drugom stanju upotrebljava alkohol -  on će iz krvi majke preći u krvotok ploda i može izazvati različita psihička i fizička oštećenja. Alkohol može izazvati psihičku zavisnost čak i pri neredovnom unošenju manjih količina, a fizička zavisnost se javlja kod osoba koje duže vreme redovno unose u svoj organizam veće količine.
     Kao što svaki narod treba da neguje kulturu ishrane i uzimanja alkoholnih pića, tako to treba da čini i svaki čovek. Opšte pravilo u svemu je umerenost, odmerenost. Ponekad, kada biramo alkoholna pića neka to budu u malim količinama domaća i prirodna, bez dodatih veštačkih boja i aroma, i bez mešanja različitih vrsta. Veoma je važno da proces proizvodnje alkoholnih pića bude tehnološki ispravan. U pojedinim zemljama, a poznati su primeri Francuske, Italije ili Španije kvalitetna vina su veoma cenjena i preporučuju se povremeno i u malim količinama (čaša vina posle ručka ili čašica konjaka odnosno vinjaka posle večere). Ukoliko se ipak dogodi da osoba značajno pretera sa unošenjem alkohola u svoj organizam ili je preosetljiva pa se pojave tegobe i znaci koji ukazuju na ozbiljnije i teže poremećaje zdravlja ili na akutno trovanje alkoholom tada neizostavno treba da dođe kod lekara koji će najbolje proceniti kakve mere za oporavak i lečenje treba primeniti, odmah a koje kasnije.
Poseban oprez pri unošenju alkoholnih pića zahteva se od osoba koje imaju neko hronično oboljenje i terapiju (uzimaju lekove). Za njih je najbolje da se uvek čak i u vreme praznika strogo pridržavaju svih uputstava koja su dobili od svog lekara -  jer praznici i drugi lepi ili tužni događaji dođu i prođu, a čovek i tada kao i sve ostale dane mora da živi sam sa sobom i sa svojom bolesti, u krugu svoje porodice. Na to treba uvek misliti, jer sreća i radost se mogu spoznati u životu i bez alkohola. U našoj zemlji, ali i u mnogim drugim kulturama, konzumiranje alkohola je vrlo rasprostranjeno i  društveno prihvaćeno među svim grupama stanovništva, a često počinje u ranoj mladosti. Prema anketnom istraživanju sprovedenom kod nas, reprezentativan uzorak: 80% učenika osmih razreda osnovnih škola izjavljuje da povremeno pije pivo; 60% vino; a čak 25% žestoka pića.
   Koje su česte zablude u vezi sa alkoholom:
- popravlja apetit i varenje - alkoholna pića ne pospešuju apetit i ne pogoduju varenju hrane, kako se to uobičajeno misli. Alkohol deluje nadražajno na sluzokožu želudca koja se prekriva slojem sluzi a sokovi za varenje se otežano luče. Apetit se polako gubi - ljudi više piju, manje jedu, a zbog otupljivanja čula ukusa raste želja da to budu ljuta, paprena i začinjena jela, kao i masnija hrana, meso. Jedan poznati lekar je rekao: "U onom času kad čovek pokvari želudac, zauzeta je tvrđava njegovog života" → zbog toga treba svakodnevno težiti tome da naša ishrana i upotreba alkoholnih pića budu pravilni i bez zloupotrebe.
- pivo je hrana - pivo nije hrana (B- kompleks vitamina se nalazi u celom zrnu žitarica, povrću - pivo nam nije potrebno);
- alkoholna pića i kafa su osvežavajući napici -alkoholna pića i kafa nisu osvežavajući već diuratički napici, a to znači da pospešuju izlučivanje tečnosti iz tela. Leti se ne mogu preporučiti!

Autor: dr zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine


1