srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

LISTERIOZA

UZROČNIK

 Listeria monocytogenes je slabo patogena, aerobna, Gram pozitivna, bakterija  koja ne formira spore. Sposobna je da se razmnožava na temperaturama ispod 3ºC kao i na temperaturi oko 40 ºC. Prilično je otporna na zamrzavanje, isušivanje kao i na povišene temperature. Do danas je poznato 13 patogenih  serotipova. Ova bakterija je inracelularni patogen.

 REZERVOAR  INFEKCIJE I  PUTEVI  PRENOŠENJA

 

Listeria monocytogenes je otkrivena kod  37 vrsta sisara, 17 vrsta ptica, nekih riba i školjki, zatim u zemlji i vodi. Istraživanja su pokazala da je gastrointestinalni trakt kod  oko 10% humane populacije kolonizovan ovom bakterijom. Listeria monocytogenes dospeva u hranu preko zemljišta ili vode, a životinje nosioci ove bakterije mogu biti izvor kontaminacije prehrambenih proizvoda životinjskog porekla.
 Može biti prisutna u u velikom broju prehrambenih proizvoda, koji se čuvaju u frižideru, zbog sposobnosti razmnožavanja na niskim temperaturama. Može se naći u  nepasterizovanom mleku, sirevima, sladoledu, sirovom povrću, mesu i mesnim prerađevinama, sirovoj i dimljenoj ribi
Prenosi se konzumiranjem  kontaminire hrane, direktnim kontaktom sa životinjama, intrauterino sa majke na dete, za vreme porođaja kontaktom sa sekretom genitalnih organa majke i preko majčinog mleka.

KLINIČKA SLIKA
     Kako je Lsteria slabo patogena bakterija, bolest se uglavnom javlja kod odraslih osoba sa oslabljenim imunitetom (dijabetes, alkoholizam, ciroza jetre, hronične bolesti, maligne bolest, AIDS), kao i kod trudnica i starijih osoba.
Bolest izazvana ovom bakterijom nazvana je listerioza.
Infektivna doza nije sa sigurnošću utvrđena, zavisi od osetljivosti pacijenta i varira u odnosu na serotip. Kod osetljivih osoba broj bakterija ispod 1000 može izazvati bolest. Zdravi odrasli ljudi obolevaju  ako je hrana masivno kontaminirana ovim mikroorganizmom.
Na početku bolesti javljaju se samo blagi simptomi, povišena temperatura, groznica i bol u mišićima tako da bolest potseća na grip. Simptomi od strane gastrointestinalnog trakta, mučnina, povraćanje, dijarea, mogu biti jedini simptomi bolesti, ali češće su uvod u ozbiljnije simptome. Obično su praćeni perzistentnom temperaturom i opštom slabošću organizma.  Simptomi od strane gastrointestinalnog trakta češće se javljaju kod ljudi koji uzimaju antacide ili luče nedovoljno želudačne kiseline. Javljaju se oko 12 sati posle konzuniranja kontaminirane hrane.
Ova bakterija može da invadira gastrointestinalni epitel. Ako invadira polimorfo nuklearne leukocite (PMNL), monocite i makrofage, gde preživljava i razmnožava se, dolazi do septikemije i generalizacije bolesti, koja se može manifestovati  kao gnojni meningitis, meningoencefalitis, encefalitis, endokarditis, itd...
Simptomi od strane centralnog nervnog sistema manifestuju se glavoboljom, ukočenim vratom, visokom temperaturom, povraćanjem, gubitkom ravnoteže, a kod težih slučajeva mogu se pojaviti poremećaji svesti, konvulzije i paralize različitih mišića. Likvor može biti zamućen ili bistar sa nešto povećanim brojem limfocita
Istraživanja su  pokazala da je oko 20 puta veća osetljivost žena u trudnoći  na listeriju u odnosu na druge, zdrave odrasle osobe. Oko jedne trećine slučajeva listerioze dešava se tokom trudnoće. Kod žena asimpomatskih nosioca ove bakterije obično je prisutan cervicitis.
Listerioza trudnica - često je latentna, ali se može manifestovati kao, nejasno febrilno stanje, slično gripu. Pošto se infekcija prenosi transplacentarno i izaziva infekciju ploda, trudnoća  se može završiti spontanim pobačajem, rađanjem mrtvog deteta, smrću nedonešenog deteta ili prevremenim porođajem.
Rana infekcija prematurusa se primećuje do 7 dana sa slikom cijanoze (modre kože), problemima sa disanjem zbog nezrelosti pluća, zapaljenje pluća, i  crvenom ospom po koži. Posledice rano stečene listerioze su neurološke: poremećaj razvoja mozga, hidrocefalus („uvećana glava“), ptoza i strabizam. 
Ako infekcija usledi za vreme porođaja tada se manifestuje meningitisom 1 - 3 nedelje nakon porođaja. Meningitis se karakteriše napetošću fontanele, razdražljivošću, konvulzijama i komom. U novorođenčadi bolest često ima septikemični oblik sa diskretnim simptomima ili sa povećanjem jetre i slezine i gnojnim meningitisom
U slučaju meningitisa izazvanog L. monocytogenes, smrtnost može biti i do 70%; kod septicemije smrtnost je obično 50%  a kod neonatalnih infekcija i preko 80%.
                           
DIJAGNOZA

Jedini način sigurne dijagnoze  klasična izolacija kultivacijom   uzročnika iz krvi, likvora ili drugih tečnosti i  ispitivanje antigenske građe monospecifičnim serumima. Metode dokazivanja u hrani su komplikovane i zahtevaju vreme od 5-7 dana. Ukoliko je moguće primeniti metod detekcije DNA vreme do izdavanja rezultata se skraćuje na 2-3 dana. Ovom modernom metodom moguće je otkriti uzročnika ako je prisutan u veoma malom broju.

LEČENJE
     
Uspešnost lečenja zavisi od brzine dijagnoze i početka lečenja. U terapiji su podjednako uspešni penicilin G i ampicilin. Terapiju treba provoditi još 3 - 4 nedelja nakon nestanka simptoma. Trimetroprim sulfometoksazol daje rezultate kod alergičnih na penicilin
U slučaju infekcija tokom trudnoće, antibotici koji se trudnicama daju na vreme često mogu da spreče infekciju fetusa ili novorođenčeta.
Na žalost, obično se infekcija neotkrije  dovoljno rano da bi terapija antibioticima bila uspešna

PREVENCIJA

Najbolji način prevencije listerioze jeste sprečavanje mogućnosti kontaminacije hrane tokom proizvodnje i obrade. Nedavno je  uvedena promena načina kontrole u procesu proizvodnje  hrane, kako bi se sprečila isporuku kontaminirane hrane na tržište. Novi sistem nazvan je "analiza hazarda i kritičnih kontrolnih tačaka", ili skraćeno HACCP (Hazard Analysis and Critical Control Point); proizvođač identifikuje izvesne kritične tačke u proizvodnji hrane na kojima najverovatnije može doći do kontaminacije. Hrana se ispituje na svakoj od ovih kontrolnih  tačaka, a ne samo na kraju proizvodnje, što  obezbeđuje više mogućnosti za utvrđivanje kontaminacije pre nego što se hrana isporuči na tržište.
Osobe sa oslabljenim imunitetom kao i trudnice  treba  da izbegavaju konzumiranje nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda, kao i svih vrsta gotove hrane koja se ne zagreva pre upotre. Bilo kakvi ostatci hrane koja se čuva u frižideru pre ponovne upotrebe  treba dobro zagrejati.  Sirovo povrće i prizemno voće  pred upotrebu dobro oprati pod mlazom vode

 


1