AMBROZIJA KOD NAS

Rod Ambrosia obuhvata oko 40 vrsta. U Evropi je danas prisutno 5 vrsta, od kojih jedino primorska ambrozija (Ambrosia maritima) raste prirodno na našem kontinentu.
Najopasnija, najmasovnija i najčešća ambrozija u Evropi, pa i kod nas je Ambrosia artemisiifolia, odnosno pelenolika, pelenolisna ili obična ambrozija. To je jednogodišnja zeljasta biljka. Korenov sistem je veoma bogato razgranat i žiličast. Stablo je člankovito, uspravno, visoko i do 2 m, na celoj dužini ili samo u gornjoj trećini bogato razgranato, obraslo belim dlačicama.Listovi su perasto deljeni, u donjem delu stabla naspramni, u gornjem naizmenični.
U Evropu je uneta izmedu 1800. i 1850. godine. Prvi put se pojavila u zapadnoj Evropi, gde je dospela sa severnoameričkom semenskom detelinom. U tim delovima Evrope nije masovna i nije se odomaćila, jer zbog klimatskih prilika (pre svega vlažnosti) plodovi ne sazrevaju u potpunosti. Iz zapadne Evrope krenula je u pohode ka srednjoj, južnoj i istočnoj Evropi. Danas raste na svim kontinentima i većim ostrvima pa je možemo smatrati pravom kosmopolitskom vrstom.
Proteklih 50 godina ambrozija se raširila u celoj Vojvodini. Gradi velike skoro potpuno čiste formacije, naročito na otvorenim, osunčanim, zapuštenim staništima. Kao korov javlja se u svim usevima, u usevima žitarica, okopavina, u vćcnjacima, vinogradima, povrtnjacima, baštama. Zahvaljujući velikoj prilagodljivosti nastanjuje veoma različita staništa. Ekološki bi je mogli okarakterisati kao biljku umereno vlažnih, azotom bogatih, organskim materijama siromašnih, rastresitih, osvetljenih, veoma toplih staništa. U novije vreme često se nalazi i na vojvođanskim slatinama, što znači da podnosi i zaslanjena staništa. Obzirom da poseduje izraženu kompetitivnu sposobnost u odnosu na useve u kojima se javlja, ambrozija pričinjava velike direktne i indirektne štete u biljnoj proizvodnji. Takode, značajna zastupljenost ambrozije na neobradivim površinama jedan je od važnijih razloga njenog efikasnog širenja. Svemu tome treba dodati i cinjenicu da seme ambrozije može zadržati klijavost u zemljištu i do 40 godina.
Kao jednogodišnja, zeljasta biljka prezimljava u obliku plodova. Klijanje plodova počinje u aprilu i traje sve do žetve, mada na neuzoranim strnjištima klija i krajem septembra. Donosi veoma veliku količinu plodova uglavnom u oktobru mesecu.
Jedna razvijena ambrozija proizvodi oko 8 milijardi polenovih zrna i 3-5 hiljada plodova.
Poseban problem ambrozije je njeno suzbijanje. Sezonske mere se odnose na mehaničko uništavanje (košenje, čupanje) pre svega u gradskim i seoskim sredinama, dok se u agroekosistemima primenjuju herbicidi. Košenje (dva puta godišnje) daje dobre rezultate jer se drasticno smanjuje broj muških cvasti (samim tim i količina polena).
Trajno suzbijanje se odnosi na biološku borbu protiv ambrozije. Na ovom polju dobijeni su značajni rezultati tokom istraživanja, čak i u vezi sa pronalaženjem vrste koja ce jednostavno potisnuti ambroziju sa ruderalnih staništa i zelenih površina. Biološka borba bi bila veoma značajna i u pronalaženju insekatskih i gljivičnih štetočina, tj. organizama koji su monofagi i uništavaju samo ambroziju.
Oko polovina osoba sa alergijskom kijavicom ima alergiju na polene od kojih je u našem području najcešci uzročnik ambrozija. U svetu je na ovu biljku alergično oko 36 miliona odraslih osoba.

* * *

Izbegavanje polena ambrozije je teško, ali praćenje sledećih saveta Vam može biti od pomoći:

1. Koristite prebrojavanje polena ZZZZ Subotica (aeropalinološke izveštaje) i prema izveštajima organizujte Vašu aktivnost.

2. Ostajanje što je duže moguće u zatvorenom prostoru tokom sezone cvetanja ambrozije, a kišne dane birajte za šetnju.

3. Nosite sunčane naočare da bi se zaštitile oči od polena (najbolji efekat imaju naočare sa štitnicima sa svih strana okvira).

4. Ne kosite travnjak i ostajte unutra kada se to radi (ako ne možete da izbegnete košenje nosite masku).

5. Redovno uređujte zakorovljene površine.

6. Držite zatvorene prozore u kući, a posebno u kolima.

7. Idealno za hlađenje i provetravanje je upotreba klima uređaja, jer će to znatno smanjiti unos polena. Ako ne možete priuštiti kola sa klimom, razmislite o ugradnji filtera na sistem za ventilaciju.

8. Ne boravite u parkovima ili na selu tokom sezone cvetanja ambrozije

9. Izbegavajte šetnju pored i kroz zakorovljene površine.

10. Planirajte svoj odmor tako da izbegnete sezonu cvetanja ambrozije (od sredine jula do kraja oktobra)

11. Da biste odstranili polen sa kose, tuširajte se kad dođete kući.

12. Često umivajte lice i oči.

13. Izbegavajte sušenje veša na otvorenom.

14. Potražite savet lekara koji lekovi ce vam olakšati simptome. Zapamtite da većina lekova najbolje deluje ako se primene pre nego što se simptomi pogoršaju.