srpski  |  magyar  |  english      
  O nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Untitled Document

STAROST ILI SUNČANA JESEN ŽIVOTA

"Sve je manje stvari koje su bitne,
Sve je manje stvari koje su hitne,
Sve je više vremena u danu,
sve manje u životu. "

        Očekivani životni vek je naglo porastao kod svih naroda u svetu i to se smatra jednim od najznačajnijih civilizacijskih dostignuća prošlog 20. veka. Starenje globalne populacije jedan je od najvećih izazova sa kojim će se svet suočavati u ovom veku. Dodavanje godina životu omogućeno je dobrim delom poboljšanjima u sanitaciji životne sredine, stanovanju, ishrani i uslovima rada. Napredak u medicinskoj i srodnim naukama je u tom smislu bio veoma značajan, kao i otkrića antibiotika i široka primene vakcinacije stanovništva. U današnje vreme se smatra da su stariji ljudi oni koji imaju 65 i više godina, odnosno to je granica od koje počinje starenje stanovništva. Hipokrat je smatrao da je to od 55 godine života. Jedna njegova misao živa je i danas i neka nam bude "preporuka": čoveku treba da bude cilj - "umreti mlad, ali što kasnije".
        Starenje je jednosmeran put, koji traje kraće ili duže i kojim je čovek pošao pre nego što se i rodio.Taj neizbežni postepeni proces koji se dešava svakoga dana istovremeno u celom organizmu smatra se normalnim (fiziološkim). Patološko starenje se javlja prevremeno, brže i neravnomerno u organima i sistemima organa. Suštinu procesa starenja, u medicinskom smislu, predstavlja starenje  ćelije u kojoj se smanjuje parenhim (funkcionalni deo) a povećava se intersticijum, što je najznačajnije, a dešava se i niz drugih procesa koji će na kraju dovesti do smrti ćelija. Različite ćelije i tkiva čovekovog organizma imaju određenu sposobnost obnove (regeneracije), ali tokom procesa starenja neminovno dolazi do opštih i specifičnih promena u celom organizmu čoveka, koje će dovesti do gašenja života.
        Ljudi stare fiziološki na jedinstven način ali pod uticajem velikog broja faktora ( unutrašnjih i spoljašnjih ) koji čine ljude sve manje jednakim kroz godine. Svaki čovek je jedinstvena i neponovljiva bio-fizička i psiho-socijalna ličnost ali tokom procesa starenja određenu ulogu ima pol, etničko i kulturno poreklo, kao i to da li ljudi žive u industrijalizovanim ili zemljama u razvoju, da li u urbanom – gradskom ili seoskom okruženju. Klima, geografski položaj takođe predstavljaju faktore koji čine ljude sve manje jadnakim kroz godine. Genetsko nasleđe osobe i lične razlike u biološkim karakteristikama, na primer u visini krvnog pritiska ili holesterola u krvi, dovode do stvaranja još većih razlika među starim  ljudima. Individualne razlike u starenju se dalje povećavaju i zbog bolesti koje su stečene tokom života i koje ga ubrzavaju.
        Način života ili činioci životnog stila u adolescenciji i zrelom dobu kao što su: upotreba duvana, zloupotreba alkohola, neodgovarajuća i nepravilna ishrana, neodmeren režim  rada i odmora, neodgovarajuća fizička aktivnost, nedostatak noćnog sna i neumeće kontrole stresa postaju istovremeno i individualni faktori rizika za nastanak mnogih poremećaja zdravlja i hroničnih bolesti. Nivo obrazovanja, zdravstvene i opšte kulture, veličina porodice i socijalni položaj isto tako povećavaju različitost osoba u starenju i starosti. Siromaštvo i beda neminovno donose bolest i znače kraći životni vek od stvarno mogućeg za određenog čoveka. Svi navedeni činioci utiču pozitivno ili negativno na zdravlje, i zbog toga je nesporno da se bolji kvalitet života za sve starosne i socijalne grupe stanovništva  može postići. Međutim briga o zdravlju čoveka mora da počne pre rođenja ukoliko želimo da  dodamo godine životu i da sprečimo rano oboljevanje i umiranje, i ne samo to – danas je cilj dodati život godinama i sačuvati funkcionalni kapacitet osobe u maksimalno mogućoj meri odnosno sačuvati sposobnost da osoba živi samostalno i obavlja određene poslove u svojoj kući. Stečena lična znanja i veštine kao i celovite, povezane zdravstvene i društveno – političke mere mogu u mnogome uticati pozitivno na kvalitet i trajanje života ljudi u jednoj zajednici.  Kvalitativno nov i otvoreniji pritup zdravstvene službe ali i drugih delova društvene zajednice se u tom smislu zapaža. Potrebno je i ovom prilikom istaći nezamenjivu ulogu žene u porodici i naglasiti važnost njenog postupanja tokom trudnoće, i kao majke. Svojim činjenjem ili ne činjenjem žena utiče na zdravlje bebe koju nosi, a po rođenju svojim učenjem ona utiče, u određenoj meri, na oblikovanje načina života i na usvajanje ili ne usvajanje određenih navika svoje dece koje će biti za zdravlje korisne ili štetne.
        "Živeti znači izložiti se riziku, time i riziku oboljevanja" ali određeni način (stil) života i navike mogu da značajno smanjuju rizike oboljevanja i povećavaju izglede da se sačuva optimalno moguća psihička i fizička vitalnost tokom procesa starenja. Živeći u uslovima životne i radne sredine, kakva nam je danas, postoji i ono što svaki čovek može da učini za sebe da bi unapredio i čuvao svoje zdravlje za koje mu i pripada deo odgovornosti. Ono što nam je najvažnije da bi smo živeli na zdrav način i da bi nam starost bila kao sunčana jesen života jeste sledeće:
            ☼ Duvan ne  upotrebljavati i ne živeti u duvanskom dimu.
            ☼ Kultura ishrane mora biti negovana, a to podrazumeva odgovarajući izbor namirnica i pravilnu pripremu hrane koja će biti nutritivno i energetski izbalansirana za svaku osobu prema dnevnim potrebama i trenutnom zdravstvenom stanju.
            ☼ Stanovanje treba da bude higijensko.
            ☼ Alkohol ne treba zloupotrebljavati; narkotike i opojna sredstva ne treba upoterbljavati.
            ☼ Režim rada, rekreacije, odmora i spavanja mora biti uravnotežen. Za dobru psiho-fizičku kondiciju važna je svakodnevna i optimalna fizička aktivnost (brz hod, pešačanje, penjanje uz stepenice, vežbanje, vožnja biciklom, plivanje). Za dobro zdravlje i restituciju organizma, posebno mladih ljudi, veoma je važan noćni san, a najblagotvorniji je od 23 časa do 03 časa.
            ☼ Sve ono što za ljudski organizam predstavlja stres moramo naučiti kako da kontrolišemo i rešavamo bez odlaganja.
        Svakodnevno, individualno optimalno dozirana fizička aktivnost povećava fizičku kondiciju, radnu sposobnost i otpornost organizma na stres. Najmanje, ali dovoljno, što bi svaki čovek mogao da učini za dobro zdravlje, vitalnost i uspešnu borbu protiv mnogih bolesti koje sa godinama života imaju sve veću učestalost upravo je pravilna svakodnevna fizička aktivnost. Za to nam je potrebna svest i volja da o svom zdravlju brinemo uz određenu veštinu življenja i nisu nam potrebni izgovori ili značajna materijalna sredstva. Fizička neaktivnost odnosno sedaterni način života predstavlja jedan od najznačajnijih spoljašnjih (i promenljivih) faktora rizika (uzroka) koji se povezuje sa nastankom i razvojem mnogih hroničnih nezaraznih bolesti od kojih su najznačajnije: bolesti srca, povišen krvni pritisak, moždani udar, inzulin nezavisna šećerna bolest i osteoporoza. Održavana tokom života primerena fizička aktivnost može sprečiti ili odložiti nastanak ovih bolesti, a ukoliko se one ipak pojave individualno dozirana fizička aktivnost predstavlja sastavni deo lečenja, jer samo terapija lekovima nije dovoljno uspešna. Brojna su pozitivna dejstva i korist od fizičke aktivnosti a najvažnija su sledeća:
           ♥ Smanjuje rizik od koronarne bolesti, arterioskleroze i moždanog udara;
           ♥ Snižava krvni pritisak (pozitivno deluje na snižavanje dijastolnog pritiska), i povećava prokrvljenost (perfuziju) srčanog mišića;
           ♥ Povećava ″ dobar″  HDL a smanjuje ″loš″  LDL holesterol;
           ♥ Popravlja odnos između unosa i trošenja energije i doprinosi smanjivanju prekomerne telesne težine (prevencija gojaznosti);
           ♥ Smanjuje nivo glukoze u serumu i smanjuje rizik od razvoja inzulin nezavisne šećerne bolesti;
           ♥ Smanjuje rizik od nastanka tromboze;
           ♥ Pomaže izgradnju kostiju, neophodna je za ugradnju kalcijuma u kosti;
           ♥ Ublažava psihičku napetost i pozitivno deluje kod depresije.
        Rezultati brojnih istraživanja o spoljašnjim faktorima rizika za zdravlje, od kojih je jedan od najznačajnijih - fizička neaktivnost - svuda u svetu i kod nas otkrivaju poražavajuće rezultate. Prema podacima Svetske federacije za srce 60% odraslih ljudi i 2/3 dece na svetu nije fizički aktivno onoliko koliko je potrebno za dobro zdravlje. Prema istraživanju Američkog ministarstva zdravlja samo 32% odraslog stanovništva ima preporučen nivo fizičke aktivnosti. Prema našim rezultatima iz brojnih istraživanja 70% stanovništva naše zemlje, oba pola je ispod prihvatljivog minimuma fizičke aktivnosti.
        Oktobar mesec je svuda u svetu posvećen brizi o starima. Smatra se da humanost jednog društva treba meriti prema kvalitetu brige koju ono ispoljava prema najugroženijim i najosetljivijim grupama ljudi. Moramo međutim znati da će to sve biti malo i nedovoljno ukoliko ljudi ne budu brinuli sami o sebi i o svom zdravlju - onoliko koliko je to potrebno, i  moguće u datim uslovima. 

Autor: dr Zorica V. Dragaš, specijalista Socijalne medicine

Arhiva:

Starenje je privilegija i dostignuće


1