srpski  |  magyar  |  english      
  o nama  |    Organizacija i rukovodjenje  |    Aktuelna dogadjanja  |    Kontakt  | 


Najnovije vesti
Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге
Untitled Document

Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге

            
Генерална скупштина Уједињених Нација је 1987. године установила  Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге, који се од тада обележава сваке године, 26. јуна. Овај дан се обележава да би смо се подсетили на договор чланица Уједињених Нација који има за циљ да се свуда у свету смањи злоупотреба дроге и сузбије кријумчарење. То је договор који би требао да обавезује, јер би се тиме избегле многобројне штетне последице, превасходно на здравље популације која представља будућност света.
Untitled Document

    Дрога је хемијска супстанца која на различите начине мења све менталне функције: стање свести, мишљење, опажање, закључивање, емоције, расположење, понашање... Технички посматрано дуван, кафа и алкохол спадају такође у ову групу супстанци, али се уобичајено уместо речи дрога за њих користи израз психоактивне супстанце - ПАС. Када кажемо дрога мислимо на супстанце које нису легално доступне и које се користе - а не постоји медицинска индикација. Свакодневна злоупотреба и употреба ових супстанци постаје навика која временом ствара психичку / физичку зависност, која затим веома лако доводи до развоја болести зависности, а оне се класификују према Међународној класификацији болести (МКВ).
Симптоми и знаци коришћења дрога код адолесцента
    Употреба и злоупотреба психоактивних супстанци постаје све проширенија поготово међу младим људима у свим друштвима без обзира на степен економске развијености државе. Понекад је веома тешко, макар у почетку, препознати симптоме злоупотребе а понекад се то и не жели, поготово од стране родитеља. Одговорност за овакву ситуацију је подељена и од ње нико не треба да бежи. Потребно је прихватити новонасталу стварност и њену укупну сложеност да бисмо могли помоћи младој особи, своме детету, да се ослободи зависности пре него што настану трајне разорне последице на здравље, личност и укупан социјално економски положај те особе, која тек што је закорачила у живот.
    Немогуће је не тражити одговоре на питање због чега се у данашњем времену све више изразито младих људи одлучује да уђе у тамни свет психоактивних супстанци. Цигарета, дуван надохват руке, почиње се са њом, ту је и пиво, затим друге врсте алкохолних пића, а онда врло често долази на ред и нека од дрога у ужем смислу речи. Млад човек врло лако може да постане политоксикоман и то, на жалост, постаје. Друштвени, породични, школски фактори ризика, као и фактори ризика који се налазе у самој личности или у вршњачкој групи могу нам дати неке од тражених одговора. Поред свеобухватне анализе савремених кретања неопходно је проналазити начине да се стави под контролу злоупотреба или употреба свих психоактивних супстанци (дуван, алкохол, дрога), као и кријумчарење дрога. Позитивни резултати се могу очекивати, али су нам потребни целовити, мултисекторски превентивни програми и систематичан рад са децом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просветне и здравствене раднике уз учешће широке јавности и медија са обавезном подршком законске регулативе и стручних људи из те области. Истовремено превентивни програми треба да теже повећању нивоа социјалне компетентности и да код младих људи развијају: самопоуздање, самопоштовање, самоконтролу, емоционалну интелигенцију, затим вештине комуникације, као и способност уочавања и успешног решавања проблема, затим рационално дефинисање циљева и приоритета уз успостављање позитивног система вредности.
    Зависност од дрога се развија постепено и пролази кроз пет фаза. Веома брзо се може запазити да млада особа напушта старе другове и налази нове често старије, да прима честе краткотрајне телефонске позиве и да одржава контакте са особама које користе дрогу. Унутар породице показује склоност ка изолацији од осталих чланова, као и склоност манипулисању, лагању и искрадању из куће. Примећује се нестајање алкохола и лекова из кућне апотеке а врло често и крађа новца, накита или техничких ствари. Млада особа која користи једну или више психоактивних супстанци често мења расположење, има лошу концентрацију и поремећено расуђивање. Склона је самоповређивању и довођењу себе у опасне ситуације, показује вербалну и/или физичку агресивност и осећа се исцрпљено. Пажљивим посматрањем понашања уочава се да таква особа у разговору велича дрогу, користи наркомански сленг, носи одећу и ситнице са симболима дроге и код ње се може пронаћи прибор за дрогирање. Пажљивим посматрањем физичког изгледа могуће је запазити широке или изразито уске зенице, успорен и неразумљив говор, повремене сметње у координацији покрета, промене телесне тежине или је настао неуобичајени образац узимања хране (врста хране, количина, доба дана), особа често мирише на алкохол, марихуану или устајао дувански дим. Такође се запажају промене начина облачења уз занемаривање физичког изгледа и личне хигијене, као и промене нормалног образца спавања или дремање током дана. Узимање психоактивних супстанци доводи до пада школске успешности јер су чести изостанци из школе и напуштање школских активности, хобија или спорта. Такође су учестали сукоби са другим ученицима. У последњој фази развијања зависности а то је КРАЈЊА ФАЗА - ПРЕГОРЕВАЊА зависник више не осећа никакво задовољство, уживања у дроги више нема и сада је узима да би смањио стално присутно и све дубље нерасположење. Користи све јаче дроге и у све већем количинама „дозама“), најчешће интравенским путем. Телесно и духовно пропадање је све израженије а ризично и самодеструктивно понашање још учесталије. Израженије је још више параноидно, агресивно и насилно понашање. Особа изгледа као дупло старија и као тежак болесник, подхрањена је. Уколико је особа била заражена вирусом СИДЕ сада долази до развијеног облика и последње фазе болести.
Факторе ризика, у нашој средини, који погодују настанку болести зависности можемо поделити у четири основне групе:
1. Друштвени фактори ризика: економска и социјална криза; криза морала праћена високом стопом криминала и поремећен систем вредности; закони и норме заједнице који прихватају употребу алкохола па и дроге; широка доступност алкохола и дрога; непостојање националног програма за борбу против болести зависности.
2. Породични фактори ризика: постојање алкохолизма, никотинизма или наркоманије у породичној историји; поремећена комуникација међу члановима породице; запостављање деце или исказивање претеране бриге; нагле и неочекиване промене у породици као и недовољно јасна породична правила у вези са коришћењем психоактивних супстанци.
3. Школски фактори ризика: лош успех; често изостајање или непохађање школе; лоша прилагођеност на школску средину, проблеми у дружењу са вршњацима, осећај одбачености; недостатак ван наставних активности и квалитетних наставних садржаја; незаинересованост  школе за проблеме употребе дувана, алкохола и дрога као и занемаривање мугућности да се ПАС набаве у школи или непосредној близини школе; непостојање психолошко-педагошке службе у школи; претерана очекивања родитеља али и недовољна оптерећеност ученика у школи и друго.
4. Фактори ризика у самој личности  (у вршњачкој групи): претерана агресивност, импулсивност, стидљивост, појачана осетљивост и поводљивост младе особе која осећа недостатак смисла, досаду или отуђеност; недостатак самопоуздања и самопоштовања; склоност дружењу са вршњацима који употребљавају дроге/алкохол/дуван; присутан је рани први контакт са дуваном, алкохолом или дрогом и недовољна информисаност о њиховом деловању; социјалне вештине су недовољно развијене као и механизми одупирања; особа често има проблем са сопственим идентитетом као и проблеме у односима са другим особама и особама супротног пола.

Aутор: Др Зорица В. Драгаш, Специјалиста Социјалне медицине


1