Untitled Document
Obeležavajući, ove godine, Svetski dan zdravlja Svetska Zdravstvena Organizacija je izabrala temu: urbanizacija i zdravlje. Tema se nametnula, jer proces urbanizacije ima nepovratan trend, koji je postao deo sveta u kome živimo, ali ima i posledice u svim savremenim aspektima čoveka i životne sredine. Danas preko tri milijarde ljudi živi u gradovima i to je više od polovine svetske populacije, a do 2030. godine šest od deset ljudi će biti stanovnici grada. Treba istaći da već danas trećina urbanog stanovništva živi u sirotinjskim četvrtima gradova.
Urbanizacija je povezana sa mnogim zdravstvenim izazovima i rizicima pa je nastala jasna prekretnica u poimanju života u urbanizovanoj sredini i postalo je jasno da se moraju preduzeti akcije da bi se obezbedilo da gradovi budu “zdravi gradovi“. Zdravstveni izazovi i ataci na zdravlje čoveka su brojni, ipak najvažnijim se smatraju oni koji su u vezi sa vodom, vazduhom, tlom, životnom sredinom, nasiljem i povredama, masovnim hroničnim nezaraznim bolestima... Masovne hronične nezarazne bolesti su tesno povezane sa načinom života ljudi u gradovima i sa određenim navikama, pa je već odavno prepoznat zdravstveno negativan uticaj duvanskog dima, nepravilne ishrane, fizičke neaktivnosti, zloupotrebe alkohola, lekova, savremene tehnologije i upotrebe droga. Sve više ljudi danas trpi posledice načina života u gradovima - koji stvaruju dobrim delom i sami. Ovogodišnje obeležavanje Svetskog dana zdravlja treba da skrene pažnju celokupnom svetu na urbanizaciju i zdravlje uz obavezno učešće vlada, međunarodnih organizacija i civilnog društva kojima je zajednički cilj da stave zdravlje u srce gradske politike. Ciljevi su: 1. Da se podigne svest o zdravstvenim izazovima u vezi sa urbanizacijom, kao i svest o neodložnoj potrebi intersektorskog delovanja; 2. Da se stavi akcenat na faktore rizika u urbanoj sredini i na posledice njihovog delovanja (zagađenje vazduha, voda, zemljišta, ne rešena kanalizacija, otpad); povećana izloženost nasilju; povećana izloženost povredama u drumskom saobraćaju; izloženost vanrednim zdravstvenim situacijama (epidemije, prirodne katastrofe i humanitarne krize); povećana izloženost zaraznim bolestima (HIV/SIDA, malarija, TBC, pandemija gripa); povećana izloženost stvaranju navika za zdravlje štetnih, još u detinjstvu; 3. Da se ukaže na potrebu da lokalne vlasti grada preuzmu odgovornost i akcije za zdravlje u urbanim sredinama i tako stvore bolji kvalitet života građana, bolje okruženje za privlačenje ulaganja i celovitu javnu politiku koja može dovesti do održivog razvoja. Neplanska urbanizacija može intezivirati već postojeću humanitarnu krizu i imati posledice ne samo po zdravlje već i po sigurnost i bezbednost svih građana u urbanim naseljima.Urbano planiranje može da promoviše zdravo ponašanje i sigurnost kroz ulaganje u transport, saobraćaj, projektovanje i planiranje u oblastima za unapređenje fizičke aktivnosti, donošenje regulative o kontroli duvana, bezbednosti hrane i drugo. Poboljšanje životnih uslova u urbanim oblastima kao što je stanovanje, vodovod i kanalizacija, upravljanje otpadom prolaze kroz dug put koji vodi do smanjenja rizika po zdravlje. Nema nikakve dileme da će izgradnja inkluzivnih gradova, koji su dostupni i uzrastu prilagođeni, biti dobrobit svih gradskih stanovnika i tome se mora pristupiti organizovano.
Zdravlje je pravo svih građana, ubraja se u osnovna ljudska prava. U njegovom ostvarivanju ulogu i odgovornost ima pojedinac, civilno društvo i vlada. Opština, civilno društvo i fizička lica treba da sačine zajedničku platformu da zaštite pravo na zdravlje sadašnjih i budućih generacija u gradovima.
Autor:Dr Zorica V. Dragaš, Specijalista socijalne medicine
Rólunk
|
