Кампања „Заштитимо се од грипа” - 16. октобар – 20. октобар 2017

Шта је грип?
Грип је заразна болест која се преноси са оболеле особе на здраву особу, путем ваздуха, углавном кашљањем, кијањем, али и блиским контактом (пољубац, инфициране руке и предмети опште употребе). Епидемија грипа се обично јавља зими. Свака особа било ког узраста може да се зарази грипом.

Који су симптоми грипа?
У уобичајене симптоме спадају:

• повишена телесна температура, грозница и осећај језе
• кашаљ
• главобоља
• бол у мишићима
• умор, малаксалост.

    Симптоми грипа се јављају изненада (понекад у року од неколико сати) и могу да трају од неколико дана до две недеље. Већина људи се  брзо опорави, али понекад грип може да проузрокује озбиљне компликације, укључујући упалу плућа, бронхитис, чак и смрт. Грип такође може да погорша постојеће здравствене проблеме, као што су обољења срца и плућа.
Шта је најбоља заштита од грипа?
Вакцинисати се сваке године пре него што почне сезона грипа је најбољи начин да:

•  смањите ризик од обољевања од грипа
•  смањите ризик од развијања тежих компликација болести, хоспитализације и смртног исхода
• помогнете да се смањи ризик од ширења грипа на осетљиву популацију,  породицу, пријатеље и остале особе, па и оне који из одређених разлога не могу бити вакцинисани.

Да ли је вакцинација против грипа безбедна?
    Вакцинација је безбедна. Нежељене последице вакцинације су обично благе и то су осетљивост и црвенило на месту давања. Неки људи ретко осећају главобољу, бол у мишићима, грозницу, умор и мучнину. Ова нежељена дејства су блага и брзо пролазе, за разлику од грипа.
    Грип може бити озбиљан ако имате хроничан здравствени проблем. Грип често траје неколико дана са непријатним и озбиљним симптомима, а оболели се обично брзо опораве. Међутим, код особа са хроничним здравственим проблемима грип може да изазове озбиљна стања, па и смртни исход. Ако, на пример, већ имате срчано обољење, дијабетес или болест плућа, грип може да погорша ова стања или да их учини нестабилним.
 Зашто неки здравствени проблеми повећавају ризик да оболите од грипа?
    Људи са хроничним здравственим проблемима чешће имају ослабљен имуни систем, било због самог обољења (нпр. HIV инфекција, дијабетес) било због начина на који се оно лечи (нпр. стероиди, хемиотерапија, зрачење). То отежава борбу организма против грипа и повећава ризик од компликација, као што је упала плућа.                                                                                                                                                                                                                                                     
Која хронична обољења могу повећати ризик да оболите од грипа?

• Плућне болести (нпр. астма, хронични бронхитис, хронична опструктивна болест плућа)
• Срчана обољења (нпр. коронарна артеријска болест, инсуфицијенција срца)
• Неуролошка обољења и неуроразвојни поремећаји  (нпр. церебрална парализа, мишићна дистрофија)
• Дијабетес (шећерна болест)
• Ослабљен имуни ситем услед болести (нпр. HIV/AIDS-а или одстрањена слезина) или лечења других стања (нпр. хемотерапијом, имуносупресивним средствима, терапијом кортикостероидима)
• Хронично обољење бубрега
• Хронично обољење јетре
• Екстремна гојазност
• Tерапија аспирином код  деце

Ако имате један или више набројаних здравствених проблема и добијете грип, постоји већи ризик да ће вам бити потребна болничка нега или чак лечење у јединици за интензивну негу него здравим особама.

Грип може бити озбиљно обољење ако сте старији од 65 година
Између 80% и 90%  свих смртних исхода повезаних са грипом се деси код особа старијих од 65 година живота. Старије особе су често у много већем ризику да буду хоспитализоване због грипа него млађе здраве особе. Ово је због тога што имуни систем слаби са годинама и све је мање делотворан у борби против заразних болести, укључујући и грип. 
Зашто је вакцинација најбоља заштита од грипа?  
Вакцинисати се сваке године пре него што почне сезона грипа је најбољи начин да:                                    

• смањите ризик од оболевања од грипа
• смањите ризик од развијања тежих компликација болести, хоспитализације и смртног исхода.

Здравствени радници су у већем ризику да буду изложени грипу него општа популација.  Анализом  података добијених систематским прегледом упоређена је инциденца грипа код здравих одраслих особа и здравствених радника. Међу здравственим радницима инциденца је била знатно виша. Друге  анализе су показале да се приликом појаве грипа у здравственим установама, 10–59% здравствених радника који негују пацијенте са грипом инфицирају вирусом. Они који раде у службама ургентне медицине и у клиничко-болничкој средини су под највећим ризиком. Од свих здравствених радника медицинске сестре/техничари су највише изложени вирусу.    

Припремила: Др Зорица В. Драгаш , Специјалиста социјалне медицине