„Klimatske promene utiču na proizvodnju hrane”

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) je prvi put inicirala obeležavanje Svetskog dana hrane 1981. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine. Svetski dan hrane je dan kada ljudi širom sveta kreću u akciju protiv gladi, jer kada je u pitanju glad, jedini prihvatljiv broj je nula. To je cilj koji treba da dostignu sve zemlje do 2030. godine. Veliki izazov za ostvarenje ovog cilja su klimatske promene.

• 5 ključnih faktora bezbednosti hrane
• Edukacija mladih o zdravoj ishrani – Gimnazija “Svetozar Marković”
• Edukacija mladih o zdravoj ishrani – Srednja hemijska škola
• Edukacija mladih o zdravoj ishrani – Politehnička škola”
• Bazar zdrave hrane u Gimnaziji “Svetozar Marković”
• Učešće na 12 BIOFEST-u 2016
• Akcija u TC "Roda" (kod Medicinske škole)

„KLIMATSKE PROMENE UTIČU NA PROIZVODNJU HRANE”

Jedan od najvećih problema u vezi sa klimatskim promenama je bezbednost hrane. Najsiromašniji u svetu, od kojih su mnogi poljoprivrednici, ribari i pastiri, su najteže pogođeni višim temperaturama i sa sve češćim katastrofama u vezi sa vremenskim promenama.

U isto vreme, globalna populacija stalno raste i očekuje se da će dostići 9,6 milijardi 2050. godine. Da bi se zadovoljile potrebe u ishrani naraslog stanovništva, poljoprivreda i prehrambeni sistemi će morati da se prilagode negativnim efektima klimatskih promena, treba da postanu otporniji, produktivniji i održivi. To je jedini način na koji možemo obezbediti dobrobit ekosistema i ruralnog stanovništva, kao i smanjenje emisije gasova.  
Rast hrane na održiv način znači usvajanje prakse da se proizvodi više sa manje u istoj oblasti zemljišta uz mudro korišćenje prirodnih resursa. To, takođe, znači smanjenje gubitaka hrane pre finalnog proizvoda ili u maloprodaji kroz niz inicijativa uključujući bolju žetvu, adekvatno skladištenje, pakovanje, transport, infrastrukturu, tržišne mehanizme, kao i institucionalne i pravne okvire.
Naša globalna poruka za Svetski dan hrane 2016. godine je “Klimatske promene utiču na proizvodnju hrane”.

Ona odzvanja u ključnom trenutku, neposredno pre sledeće konferencije UN o klimatskim promenama, COP 22, od 7.-18. novembra 2016. godine u Maroku. FAO poziva zemlje da se bave hranom i poljoprivredom u svojim akcionim planovima za upravljanje klimatskim promenama i da više ulaže u ruralni razvoj. Jačanjem otpornosti malih poljoprivrednika, možemo garantovati sigurnost hrane za rastući broj gladne svetske populacije i smanjenje emisije gasova.

Postoji 7 mogućih polja delovanja. Da li ste znali?

Seča i degradacija šuma su odgovorne, prema proceni, za oko 10-11% globalne emisije gasova staklene bašte. FAO je dala preporuke za vlasnike šuma i druge zainteresovane strane u cilju upravljanja šumama na održiv način.
FAO procenjuje da se poljoprivredna proizvodnja mora povećati za oko 60% do 2050. godine kako bi se prehranio narasli broj stanovnika. Klimatske promene čine ovaj cilj teško dostižnim, ali FAO i zemlje članice rade na iznalaženju različitih rešenja.
Preko 1/3 hrane proizvedene u svetu se izgubi ili propadne. To iznosi oko 1.3 milijarde tona hrane godišnje. Truljenje hrane dovodi do emisije metana koji je 23 puta potentniji od ugljen-dioksida.
Stočarstvo učestvuje sa gotovo dve trećine gasova poljoprivrede u okviru emisije staklene bašte i 78% emisije metana u poljoprivredi. FAO sarađuje sa zemljama radeći na unapređenju upravljanja i ublažavanju efekata u stočarstvu na klimatske promene.

Očekuje se da će do 2050. godine ulov vodećih vrsta riba opasti i do 40% u tropskim područjima, gde sredstva za život, hrana i bezbednost ishrane snažno zavise od sektora ribarstva. FAO Kodeks ponašanja za odgovorno ribarstvo je vodič za vlade i privatne aktere u ovom sektoru u cilju očuvanja i upravljanja svetskim okeanima, rekama i jezerima.
Negativan uticaj klimatskih promena na prirodne resurse, kao što su opadanje globalnih zaliha vode i degradacija zemljišta, naglašavaju veći značaj korišćenja ovih resursa na održiv način. Dobro upravljanje zemljištem i šumarstvom, na primer može dovesti do prirodne apsorpcije ugljen-dioksida, čime se smanjuje emisija štetnih gasova.
Svet ima za cilj da postigne “Zero hunger” ili “Nula gladnih” do 2030. godine. Klimatske promene su veliki izazov koji treba rešiti u cilju nastavka borbe protiv gladi i dostizanja ovog cilja. FAO pruža pomoć zemljama da poboljšaju globalni sistem hrane i dostignu postavljeni cilj.