Svetski dan srca je jedan od najznačajnijih datuma u kalendaru zdravlja, a ustanovljen je 2000. godine. 2014. se obeležava 29. septembra. ”U srcu zdravlja” je slogan. Cilj je da se  ljudima širom sveta pošalje poruka: bolesti srca i krvnih sudova, kao vodeći uzročnici smrtnih ishoda, odnose preko17 miliona života svake godine. Procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona.

• Sa konferencije za novinare
• Sa akcije
• Sa predavanja

Svetska federacija za srce svake godine upozorava da se najmanje 80% prevremenih smrtnih ishoda može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika. To su: duvanski dim, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Nisu jedini rizici, ali najznačajniji svakako jesu. Ove godine izabrana tema usmerava ka stvaranju zdravog životnog i radnog okruženja koje bi omogućilo ljudima da naprave pozitivne promene koje mogu da smanje rizik od srčanih i bolesti krvnih sudova, i naglašava značaj zdravog načina života, kao i značaj prevencije faktora rizika za nastanak ovih bolesti u svim grupama stanovništva. Zajedničkim akcijama i uticajem na nacionale i lokalne donosioce odluka treba da se stvaraju  zdrave zajednice, zdrave porodice i pojedinci -koji će prepoznati svoj rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.
Cilj je da ljudi širom sveta vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.  U tom smislu sledeće
Aktivnosti treba preduzeti u lokalnoj zajednici:

1. Povećati kvalitet fizičkog vaspitanja u školama.
2. Graditi bezbedne terene za sportske aktivnosti – prostrana igrališta, dobro osvetljenje...;
3. Obezbediti pravilnu ishranu u školama, bolnicama, klinikama, radnim organizacijama.
4. Uticati na lokalne donosioce odluka da lokalne zajednice postanu zdrave zajednice.
Potrebne su i Aktivnosti u krugu porodice, i to:
1. Izbaciti duvanski dim iz svog doma.
2. Primenjivati principe pravilne ishrane, najviše što je moguće.
3. Ograničiti gledanje televizije i korišćenje računara - kod kuće&
4. Sprovoditi aktivnosti na otvorenom – vožnju biciklom, šetnju ili rad u bašti na primer.;
Duvan, duvanski dim – izaziva jednu petinu svih KVB. Korisnici imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, i on je veći ukoliko je osoba počela sa korišćenjem pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je u ženskom nego u muškom delu stanovništva. Kada osoba istovremeno koristi duvanske proizvode i oralna kontraceptivna sredstva, rizik za pojavu infarkta se povećava čak za 20 puta. Istraživanja su pokazala da je rizik razvoja KVB za osobe ženskog pola do sada bio podcenjen.
       Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, i to su gojaznost, povišene masnoće u krvi, šećerna bolest, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. U Srbiji je gojaznost prisutna kod 23% odraslog stanovništva uzrasta 20 i više godina (prema polu: 25% osoba muškog i 20% ženskog pola je gojazno).
       Nedovoljna fizička aktivnost doprinosi značajno starenju krvnih sudova. Odgovorna je za nastanak skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Sedandterni način života predstavlja faktor rizika i za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povišenog krvnog pritiska. Svakodnevna šetnja, pola sata brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%.(Podaci su IZJZSrbije.)
       Bolesti srca i krvnih sudova se mogu sprečiti, i kontrolisati jer su, najvećim delom, prouzrokovane preventabilnim faktorima rizika. Usvajanje zdravih navika je najvažnije, pre svega: isključivanje duvanskog dima, pravilna ishrana i redovno bavljenje fizičkom aktivnošću. Sredina u kojoj živimo takođe ima veliki uticaj na ljude, pa onda neka taj uticaj bude u u pravcu stvaranja zdravih  izbora za zdravo srce. Aktuelna epidemiološka situacija u našoj zemlji je takva da se R. Srbija nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova (KVB), a to je određeno prema standardizovanoj stopi mortaliteta.
     Nacionalni Program prevencije bolesti srca i krvnih sudova u R. Srbiji, je zbog toga i donet, a sprovodiće se do 2020. god. U programu se ističe da je kontrola ovih bolesti ostvariva. U tom pravcu je najvažnija promocija zdravlja i promocija zaštitnih (protektivnih) faktora, zatim prevencija na individualnom i populacionom nivou kroz preventivne intervencije, što podrazumeva i preventivne preglede. Značajno je rano otkrivanje i ciljani skrining ovih bolesti.
   Vodeći principi nacionalnog Programa, i najvažnije programske aktivnosti jesu:
  1. Unapređenje zdravlja ukupnog stanovništva kroz multisektorski pristup i intersektorsko delovanje na najvažnije odrednice zdravlja;
  2. Smanjenje nejednakosti u zdravlju stanovništva različitih područja Srbije;
  3. Razvijanje odgovornosti za zdravlje, lične i društvene;
  4. Podrška zdravom okruženju, životnom i radnom
  Činioci  iz  životne  i  radne  sredine za  koje  je  naučno  dokazana povezanost sa KVB su: zagađenje vazduha  suspendovanim česticama u vazduhu manjim od 2,5 μm, gradska buka, buka na radnom mestu, zlostavljanje na radnom mestu – mobbing i izgaranje u radu – burnout syndrome. Glavni patofiziološki mehanizam ove povezanosti  je distres, kada dolazi do poremećaja regulatornih mehanizama krvnog pritiska i koronarne (srčane) cirkulacije.
   Treba dodati da u nekim zemljama postoji zakonska regulativa u prehrambenoj industriji koja određuje u proizvodima maksimalno dozvoljene količine: šećera, soli, masti i posebno se odnosi na određene vrste masti. Tako se prevencija preventabilnih bolesti ne prepušta isključivo pojedincima /potrošačima, koji svakako treba da čitaju deklaraciju proizvoda! 
  Opterećenost stanovništva Srbije rizicima za razvoj kardiovaskularnih bolesti:
Iz istraživanja ”Zdravlje  stanovništva  Srbije” – koje je objavljeno 2006. godine podaci su sledeći: 33,6% odraslog stanovništva ili prema polu posmatrano  30% ženskog i 38% muškog dela kao i 20% mladih uzrasta 15-19 godina upotrebljava duvanske proizvode; 46,5% ima hipertenziju; 40,3% svakodnevno ili povremeno konzumira alkohol; 18,3% je gojazno i 74,3% nije dovoljno fizički aktivno. U odnosu na  prethodno  istraživanje iz  2000. godine, 2006. je u odraslom stanovništvu Republike Srbije smanjena proširenost upotrebe duvana za 6,9%, konzumiranja  alkohola za 7,2% i fizičke neaktivnosti za 12%. U istom periodu, porasla je prevalencija hipertenzije za 2% i gojaznosti za 1%. Rezultati najnovijeg istraživanja, sprovedenog 2013. godine, će uskoro biti objavljeni.
    Podaci iz vitalne statistike ZJZS za Severnobački okrug (SBO), 2013. godina 
   ~ Ukupan broj umrlih: 2528
   ~ Broj umrlih od bolesti srca i krvnih sudova (KVB): 1397 (632 osobe muškog i 765 osoba ženskog pola)
   ~ Udeo KVB u ukupnoj smrtnosti (mortalitetu) stanovništva SBO je 55,26%
   ~ Prve tri dijagnoze ukupnog mortaliteta su: Ateroskleroza (zakrečenje velikih krvnih sudova); Oboljenja srčanog mišića; Povišen krvni pritisak.

Autor: Dr Zorica V. Dragaš, Socijalista socijalne medicine