Untitled Document
Pod poremećajem mentalnog zdravlja se podrazumeva dugotrajno prisustvo simptoma, izvan kontrole pojedinca koji dovode do smanjenja funkcionalnog kapaciteta. Ovi poremećaji se odlikuju promenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju, ili kombinacijom ovih elemenata, a s obzirom na težinu, simptomi variraju od blagih do veoma ozbiljnih, u zavisnosti od vrste mentalnog poremećaja, same osobe, njene porodice i socio-ekonomskog okruženja.
Svetska federacija za mentalno zdravlje, Svetska zdravstvena organizacija i mnoge nacionalne organizacije koje se bave mentalnim zdravljem, od 1992. godine, svakog desetog oktobra obeležavaju Svetski dan mentalnog zdravlja, koji je posvećen unapređivanju zaštite mentalnog zdravlja, podizanju opšte svesti o mentalnom zdravlju i poremećajima, kao i pravima osoba sa mentalnim poremećajima. Svake godine izdvaja se po jedna tema, kojoj se posvećuje posebna pažnja. Ove godine to je DEPRESIJA, široko rasprostranjeni mentalni poremećaj.
Jedan od najučestalijih i najznačajnijih problema danas predstavljaju depresivni poremećaji, koji su još 2004. bili na prvom mestu uzroka nesposobnosti kod oba pola i na trećem mestu globalnog opterećenja bolestima. Ukoliko se postojeći trend nastavi, procenjuje se da će 2030. depresivni poremećaji postati vodeća dijagnostička kategorija među uzrocima opterećenja bolestima na svetskom nivou. Uprkos tome, ovi poremećaji se i dalje veoma često neblagovremeno dijagnostikuju i neadekvatno leče. U najboljem slučaju, jedna trećina obolelih potraži lekarsku pomoć, a odgovarajući tretman dobije samo njih 10-20%.
Depresiju karakakteriše osećaj tuge, gubitak interesa ili zadovoljstva, osećaj krivice, ili niskog samopoštovanja, poremećaj sna, apetita, osećaj umora i loše koncentracije. Depresija može da se javlja povremeno ili da pređe u hronično stanje. Značajno umanjuje sposobnost pojedinca da funkcioniše na poslu ili u školi, ili da se nosi sa svakodnevnim životnim situacijama. U najtežem obliku može da dovede do samoubistva.
Postoje različita mišljenja i pristupi rešavanju problema depresije. Ima onih koji tvrde da je depresija, pre svega psihološki problem i da se shodno tome rešava psihološkim savetovanjima. Drugi vide depresiju kao biohemijski problem i u skladu sa tim smatraju da se problem rešava antidepresivnim lekovima. Trećem aspektu pojave i lečenju depresije se pridaje vrlo malo pažnje, a to je značaj ishrane u prevenciji i lečenju depresije.
Postavlja se pitanje: Zašto bi ishrana imala veze sa depresijom?
Sadašnji trendovi u ishrani se ističu većim unosom rafinisanih šećera u odnosu na prvu polovinu dvadesetog veka, smanjenim unosom svežeg voća i povrća i nedovoljnim unosom ribe. Takođe, poznato je da je 21. vek, vek stresa, a samim tim logično je da povećana psihološka naprezanja zahtevaju povećane nutritivne potrebe, jer mozak i strukturalno i funkcionalno zavisi od hranljivih materija. Shodno navedenom, može se zaključiti, da suboptimalna ishrana može biti potencijalni saradnik depresije, zbog uobičajene neravnoteže u svakodnevnoj ishrani, koja se odlikuje:
- preteranim unosom rafinisanih šećera,
- nedostatkom hroma,
- nedostatkom aminokiselina (triptofana i tirozina, preteče serotonina i noradrenalina),
- nedostatkom B vitamina (B6, B12 i folne kiseline),
- nedostatkom esencijalnih masnih kiselina (omega 3).
Utvrđeno je da navedeni nedostaci u ishrani mogu dovesti do pogoršanja raspoloženja i motivacije.
Pošto mozak u svakom pogledu zavisi od snabdevenosti glukozom, nije iznenađujuća povezanost unosa i kvaliteta šećera sa agresivnim ponašanjem, hiperaktivnošću anksioznošću, depresijom, deficitom pažnje, umorom i teškoćama u učenju. Prekomerni unos rafinisanih šećera putem ishrane je nepoželjan i zbog poznate činjenice da se tokom metaboličkih procesa razgradnje šećera koriste i vitamini i mineralni, koji zbog povećane tražnje postaju deficitarni. To se pre svega odnosi na B vitamine, koji pored mnogobrojnih značajnih uloga u organizmu imaju uticaja i na održavanje dobrog raspoloženja.
Postoji više istraživanja i studija koja pokazuju značaj hroma, kao efikasnog antidepresiva za ljude sa “atipičnom depresijom”. U ovu vrstu depresije se svrstavaju ljudi koji su “skloni” gojenju, imaju povećanu potrebu za unosom šećera, imaju osećaj hroničnog umora i stalnu potrebu za snom. Smatra se da trećina svih depresivnih ljudi ima “atipičnu depresiju”, a gotovo polovina depresivnih žena.
Depresiju najčešće odlikuju dve karakteristike povezane sa osećanjima: osećaj apatije i osećaj nemotivisanosti. Najrasprostranjenija teorija o uzroku leži u dve porodice neurotransmitera:
- Serotonin – smatra se da utiče na raspoloženje,
- Dopamin, noradrenalin i adrenalin – utiču na motivaciju.
Serotonin je sačinjen od aminokiseline triptofana, koji učestvuje u izgradnji proteina. Izvor (dole navedeni), opisuje studiju kojom se dokazuje dejstvo triptofana kao vrlo efikasnog antidepresiva, pripisuje mu se dejstvo ekvivalentno tricyclics-u. Tačnije, njegov derivat, 5-hidroksitriptofan se izdvojio zahvaljujući najvećem uticaju na poboljšanje raspoloženja. Poznato je da su žene tri puta sklonije promenama raspoloženja u pravcu depresije nego muškarci. Postoje mnoge teorije zašto je to tako, navodeći psihološke i društvene razloge, ali ono što stoji kao činjenica je da su dva pola različita i po biohemijskim karakteristikama. U izvoru, navedeno istraživanje je dokazalo da je prosečna stopa sinteze serotonina kod muškaraca za 52% veća nego kod žena. Reakcije na sniženi serotonin su takođe različite. Kod žena je to stanje povezano sa depresijom i anksioznošću, a kod muškaraca sa agresijom i alkoholizmom. Pored navedenog, takođe ne treba eliminisati ni uticaj društvene klime, odnosno sklonost muškaraca da “odglume” svoje raspoloženje, dok žene deluju u skladu sa svojim raspoloženjem. U poslednjih nekoliko godina se zna da su mogući razlozi za povećanom potrebom za triptofanom:
- nedovoljno estrogena (kod žena – menopauza),
- nedovoljno testosterona (kod muškaraca),
- nedovoljno svetla,
- nedovoljno fizičke aktivnosti,
previše stresa, naročito kod žena.
Slika 1
Slika 1 prikazuje hranljive materije koje su potrebne za proizvodnju serotonina, dopamina, adrenalina i noradrenalina.
Vitamini B grupe deluju kao ko-faktori u ključnim enzimima koji kontrolišu proizvodnju i balans neurotransmitera. Enzimski procesi su najviše zavisni od folne kiseline, zatim od vitamina B12 i B6. Istraživanja pokazuju snižen nivo folata kod “melanholične depresije”, deficiti se beleže i kod izrazito teških depresija, kao i kod šizofrenije.
Značaj omega 3 masnih kiselina u pojavi depresije je takođe potkrepljen mnogobrojnim studijama. Omega 3 masne kiseline imaju direktan uticaj na serotoninski status. Prema dr Dr J. R. Hibbeln, ko jede više ribe, manje je sklon depresiji.
Navedeno govori u prilog logične povezanosti ishrane i depresije, odnosno obezbeđivanje optimalne, uravnotežene ishrane, udružene sa podsticanjem vežbanja i spoljnih aktivnosti kako bi se povećalo svetlo i izbegavanjem stresnih situacija, svakako je najbolji vid prevencije poremećaja mentalnog zdravlja, naročito depresije.
Promene u svakodnevnoj ishrani bi trebale da idu u pravcu:
- smanjenja unosa rafinisanih šećera,
- povećanja unosa voća i povrća (5 porcija na dan),
- unosa ribe (skuše, tunjevine, lososa, haringe), najmanje dva puta nedeljno,
- obezbeđivanja dovoljno proteina iz ribe, mesa, jaja, pasulja i sočiva,
- smanjivanja unos stimulanasa (kofeina iz pića i duvanskog dima)
Dodaci ishrani u vidu dijetetskih suplemenata (vitamini B grupe, omega 3) se preporučuju samo uz savet i nadzor lekara.
Izvor:
Depression: The Nutrition Connection ( Patrick Holford, founder of the Institute for Optimum Nutrition, London)
Izradila:
Dr med. Jasna Ćopić
