31. JANUAR NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA
“DOBAR IZBOR: ZDRAVA SRBIJA ”

Tema ovogodišnjeg obeležavanja Nacionalnog dana bez duvanskog dima je posvećena novom Zakonu o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i njegovoj implementaciji, a slogan je ”DOBAR IZBOR: ZDRAVA SRBIJA”.

• Konferencija za novinare
• Akcija u RK Centar – „DOBAR IZBOR: ZDRAVA SRBIJA”
• Akcija na Gradskom klizalištu – „DOBAR IZBOR: NAŠA DECA U OKRUŽENJU 100% BEZ DUVANSKOG DIMA“
• Tribina za mlade „DUVANSKI DIM“
• SA DODELE NACIONALNIH PRIZNANJA

ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE SUBOTICA
ORGANIZUJE
OBELEŽAVANJE NACIONALNOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

„DOBAR IZBOR: ZDRAVA SRBIJA”

AKCIJE 30. I 31. JANUARA 2011.

U ponedeljak 31. januara planirana je tribina za učenike završnih razreda osnovnih škola na temu „Duvanski dim“. Tribina će se održati u terminu od 13 časova u prostorijama Crvenog krsta, Trg žrtava fašizma br. 3.

NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA – 31. JANUAR
”DOBAR IZBOR: ZDRAVA SRBIJA”

    Pušenje  je  najveći  pojedinačni  uzrok  smrtnosti  stanovništva  koji  se  može sprečiti odgovarajućim merama zdravstvene politike. Preko milion umrlih godišnje u Evropi i više od pola miliona u zemljama EU, a u Srbiji oko 16 000 nastaje kao posledica ovog oblika rizičnog ponašanja.
    Međutim, ono što još više zabrinjava je činjenica da više od 19 000 nepušača u EU umire zbog “pasivnog pušenja”. Duvanski dim koji osobe nevoljno udišu (pasivni pušači) sastoji se od dima koji se oslobađa iz zapaljenog vrha cigarete i od dima koji izlazi iz pluća pušača. Dim koji se oslobađa sa vrha cigarete sagoreva na nižim temperaturama od onih koje se stvaraju kad pušač udahne dim, pa su i koncentracije mnogih toksičnih materija više. U engleskom govornom području ova vrsta udisanja duvanskog dima naziva se „secondhand smoke“ ili u slobodnom prevodu „dim iz druge ruke“, što implicira udisanje duvanskog dima iz tuđih pluća.  
    Svetska zdravstvena organizacija (SZO) traži od svih zemalja da radna i javna mesta budu potpuno bez duvanskog dima, kako bi se izlaganje nepušača duvanskom dimu smanjilo ili potpuno eliminisalo. To se postiže usvajanjem nove zakonske regulative kojom se potpuno zabranjuje pušenje na svim javnim i radnim mestima, uključujući i ugostiteljske objekte. Zaključak SZO jeste da ne postoji siguran nivo izlaganja ljudi duvanskom dimu, pa je potpuna zabrana pušenja jedina efikasna mera koju uvodi sve više zemalja. Prva zemlja koja je uvela zakon kojim se zabranjuje pušenje na svim javnim i radnim mestima bila je Irska, koja je zakonom iz 2004. godine zabranila pušenje i u restoranima, pabovima i kafićima. Ni najveći skeptici nisu mogli da pretpostave da će se zakon ovako dobro poštovati i da će ga se pridržavati čak i najstrasniji pušači i poštovaoci irskog piva. Za  primerom  Irske  povele  su  se  i  mnoge  druge  zemlje,  kao  što su Škotska, Engleska, Norveška, Švedska, Malta, Slovenija, Australija, Novi Zeland, mnoge države u SAD, kao i grad Njujork, zatim Kanada, Južna Afrika, i od nedavno, Francuska i Nemačka. Evropska  komisija  najavila je da će u svim državama Evropske Unije takvi zakoni  morati  da stupe na snagu do  2012. godine, čime države EU postaju države bez duvanskog dima.
    Danas se razmišlja i o nekim drugim merama, pre svega zabrani pušenja ispred javnih zgrada i ustanova, kao i kafića, restorana i barova. Druga mera odnosi se na zabranu pušenja u kolima  u  kojima  se  nalazi  dete  mlađe  od  18  godina.  Takve  zakone  već  su  donele  neke provincije u Kanadi, kao i neke države u SAD.
    U Srbiji je 5. maja 2010. godine usvojen Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, a dosledna primena istog je počela 11. novembra. Srbija ide u istom smeru kao razvijene zemlje sveta. Zakon je usmeren na zaštitu stanovništva od izloženosti duvanskom dimu na radnim i javnim mestima u koja se svrstavaju i ugostiteljski  i turistički objekti. Očekuje se smanjenje bolesti koje su u direktnoj vezi sa duvanskim dimom.
    Sporedni efekti Zakona su: smanjenje broja pušača, smanjenje broja ukupno potrošenih cigareta, smanjen broj prijema u koronarne jedinice urgentnih centara, pozitivan uticaj na mlade koji više ne doživljavaju pušenje kao socijalno poželjan oblik ponašanja, povećanje produktivnosti zbog kraćih i ređih pauza, smanjenje potencijala za požare i dr.
Potrebno je u svakoj prilici jasno i nedvosmisleno ponavljati da je i samo izlaganje duvanskom dimu štetno i da se zaštitom odraslih i dece od duvanskog dima može sačuvati zdravlje i sprečiti prevremeno umiranje. Ovo je potrebno zbog toga što su štetne posledice po zdravlje nastale usled pušenja danas već svima poznate, a manje je poznato da će stotine hiljada ljudi umreti zbog udisanja duvanskog dima iz svoje okoline, iako nikada nisu zapalili cigaretu.

Mr sc. med. Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja