„Oktobar mesec pravilne ishrane“
Svetski dan hrane 16.oktobar 2009. - Održimo bezbednost hrane u kriznim situacijama

Obeležavanje Svetskog dana hrane i Meseca pravilne ishrane u 2009. godini realizovaće se u Srbiji u saradnji sa FAO subregionalnom kancelarijom u Budimpešti i preko mreže svih instituta i zavoda za javno zdravlje u Srbiji, a uz podršku Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete Republike Srbije.

Zavod za javno zdravlje Subotica planira sledeće aktivnosti:
– saradnja sa školama, lokalnom zajednicom, stručnim udruženjima, medijima;
– realizacija predavanja, tribina i gostovanja na temu Svetskog dana hrane i pravilne ishrane;
– štampanje i distribucija edukativnih brošura.

U vreme kada je svetska ekonomska kriza postala glavna vest na svim medijima, nametnula se ovogodišnja tema Svetskog dana hrane – „Održimo bezbednost hrane u kriznim situacijama“. Sa procenjenim porastom na oko 105 miliona gladnih ljudi u 2009.godini, sada je oko 1,02 biliona pothranjenih osoba na svetu, što znači da gotovo šestina ljudske populacije pati od gladi.

Cena indeksa hrane je porasla u proseku za 52% od sredine 2007. do sredine 2008. godine. Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda, globalne cene žitarica su još uvek više za 63% od onih iz 2005. godine. Faktori koji su izazvali krizu nedostatka hrane su i dalje prisutni:

• niska produktivnost u oblasti poljoprivrede
• visoka stopa rasta stanovništva naročito u zemljama koje spadaju u nesigurne što se tiče bezbednosti hrane
• značajan problem su nedovoljne količine bezbedne vode za piće i raspoložive količine padavina i voda za navodnjavanje.
• učestalost poplava i suša  je iznad prosečne, verovatno zbog klimatskih promena  
• ulaganja u istraživanja i poljoprivredni razvoj su znatno niža od preporučenih od strane  stručnjaka i nisu usmerena na najznačajnije žitarice koje u ishrani koriste siromašni.

Nakon krize cena hrane dolazi do ekonomskog sloma na globalnom nivou. Kriza je zavladala i na malim farmama širom sveta, koje su izvor prihoda za  oko 70% osoba koje gladuju. Takođe, treba napomenuti da kriza najviše pogađa siromašni sloj stanovništva koji je na samom dnu društvene lestvice. U malim seoskim naseljima, siromašni su već istrošili finansijske rezerve na kupovinu hrane. Budući da recesija dovodi do smanjenja plata i zapošljavanja, najsiromašniji sloj stanovništva se suočava i sa tom pretnjom. Smanjenjem direktnih stranih investicija i padom u izvozu robe očekuje se porast nezaposlenosti u siromašnim zemljama. Migracija stanovništva je otežana jer se i razvijene zemlje suočavaju sa ekonomskom krizom. Takođe, očekuje se smanjenje podrške razvoja i humanitarne pomoći. 
Zaštita najzgroženijih grupe
Sledeći pregled društveno političkih intervencija pokazuje da čak i u vremenu krize ljudi mogu da se spasu od gladi i neuhranjenosti. 

• Prvi korak je sagledati koliko ima gladnih, ko su te osobe, u kakvoj situaciji žive i gde su situirani. Razvijena „bezbedna mreža“ može da vodi računa o najugroženijima kroz programe distribucije hrane, podele obroka putem narodnih kuhinja, šeme transfera gotovog novca i programe zapošljavanja.
• Zemlja koja ostvari pad u domenu privrede od 4 procenta u periodu ekonomske krize može očekivati i do 2% povećanja pothranjenosti u dečijem uzrastu. U cilju borbe protiv deficita mikronutrijenata kod dece i drugih osetljivih grupa stanovništva kao što su trudnice i dojilje, programi ishrane bi trebali da održe ili poboljšaju nutritivni status podelom dijeteskih suplemenata ili fortifikovanih namirnica. Za stariju decu postoji rešenje u organizovanim programima ishrane u školama. Dugoročnijim merama se smatra pružanje podrške malim proizvođačima hrane kako bi proizvodili kvalitetnu nutritivno vrednu  hranu za dohranu, zatim podrška i promocija dojenja, kao i adekvatno obrazovanje iz oblasti pravilne ishrane i monitoring dečijeg rasta.