Untitled Document
Prevencija bolesti zavisnosti
Burne socijalne promene u društvu koje se dešavaju i u našoj zemlji dovele su sa jedne strane do osiromašenja građana, porasta kriminala, krize morala, promena unutar porodice, osećaja bezperspektivnosti, razgradnje postojećih institucija, i sa druge strane, do velike dostupnosti psihoaktivnih supstanci. Zbog svega ovoga veliki broj dece i mladih je bio u situaciji da proba neku psihoaktivnu supstancu (PAS). Pod PAS podrazumevamo sve supstance koje menjaju stanje svesti, odnos prema telu, opažanje, mišljenja, raspoloženje i ponašanje. Mladi ljudi koji počnu da koriste ove supstance u ranom uzrastu, bilo da se radi o duvanu, alkoholu, tabletama ili ilegalnim drogama, u riziku su da postanu hronični korisnici, odnosno zavisnici.
Do sredine prošlog veka postojalo je relativno malo supstanci, uglavnom prirodnog porekla, čija zloupotreba je dovodila do stvaranja zavisnosti. Od 50-tih godina prošlog veka, razvojem hemijske i farmaceutske industrije, pojavio se čitav niz lekova sa psihoaktivnim dejstvom, a u ilegalnim laboratorijama širom sveta ubrzano se stvaraju nove droge sa sve bržim i razornijim dejstvom na nervni sistem.
ZLOUPOTREBA I ZAVISNOST
Zloupotreba je svaka upotreba PAS koja nije u skladu sa zakonom i društvenim normama. Ako neko koristi lek koji mu nije preporučio lekar ili ga koristi u većoj dozi od propisane, govorimo o zloupotrebi. Zloupotreba ima štetne posledice ne samo po korisnika već i po osobe u njihovom okruženju.
Zavisnost je stanje kada osoba više nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje u odnosu na upotrebu PAS. Javlja se prinuda i potreba za daljim unosom i pored očiglednosti štetnih posledica i suprotno zdravom razumu, logici i svojoj svesnoj želji.
Upotreba PAS – duvana, alkohola, tableta i ilegalnih droga dovodi do fizičke i psihičke zavisnosti, kao i razvoja tolerancije. Fizička zavisnost podrazumeva prilagođavanje organizma na stalno prisustvo PAS. Uskraćivanje ili nedostatak PAS dovodi do burne reakcije organizma, sa simptomima i znacima koji se zovu apstinencijalna kriza. Kod korisnika «teških ilegalnih droga» apstinencijalna kriza je izuzetno neprijatna i teška i jednom doživljena ostavlja strah od ponovnog javljanja, što je i razlog da su oni spremni na sve da ne dožive ponovo tu krizu. Psihička zavisnost podrazumeva psihološko prilagođavanje na korišćenje neke PAS. Ispoljava se kao žudnja koja postaje osnovni pokretač ponašanja. Zavisnik vremenom sve više počinje da se oslanja na PAS i ona postaje neka vrsta «psihičke štake» i glavno sredstvo za rešavanje svih problema. Pomoću PAS zavisnik beži od neprijatnih osećanja i teškoća. Zavisnik PAS ne doživljava kao problem već kao rešenje problema, ali je ovo početak začaranog kruga u kojem se gube sposobnosti koje je stekao jer je upravo rešavanje problema i prevazilaženje poteškoća ono što nas jača i za život osposobljava. Tolerancija postoji kada ista doza PAS izaziva sve slabije dejstvo, odnosno kada je potrebno unositi je u sve većoj količini da bi se postigao prvobitni efekat.
PODELA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI
Prema dejstvu na CNS (centralni nervni sistem) psihoaktivne supstance se dele na DEPRESORE, STIMULANSE, HALUCINOGENE I INHALANSE ILI ISPARLJIVE RASTVARAČE. Depresori smanjuju aktivnost CNS-a, deluju umirujuće (u nižim dozama) i uspavljujuće (u višim dozama), a mogu dovesti do kome i smrti. U ovu grupu spadaju alkohol, lekovi za smirenje, za spavanje, protiv bolova kao i opioidi (opijum, morfijum, heroin, metadon...). Stimulansi povećavaju aktivnost CNS-a i pojačavaju mentalnu i fizičku aktivnost, ali ubrzo nastupa faza suprotnih efekata – tuga, apatija, bezvoljnost. Što se stimulans više koristi to se depresija u drugoj fazi sve više produbljuje. U ovu grupu spadaju kofein i nikotin (kao najčešće korištene legalne droge), ali i najopasnije ilegalne droge kokain i amfetamin. Halucinogeni su PAS koje značajno menjaju doživljaj stvarnosti izazivajući čitav spektar psiholoških efekata. Njihov efekat je krajnje nepredvidiv i zavisi od niza faktora: od motiva za uzimanje, očekivanja, okruženja, psihičke stabilnosti i emocionalne zrelosti ili bolje reći pošto je reč o adolescentima psihičke nestabilnosti i emocionalne nezrelosti. U ovu grupu spadaju LSD, ekstazi, halucinogene gljive, kaktus i najčešće korišćena ilegalna droga marihuana. Isparljivi rastavrači su materije čija zloupotreba dokazuje da drogiranje može da bude jeftino, legalno i smrtonosno. Mnogi proizvodi u domaćinstvu i industriji – lepak, boje lakovi, sprejevi, rastvarači, benzin, aceton...- sadrže isparljive psihoaktivne materije. Ove droge najčešće zloupotrebljavaju mladi uzrasta 9-15 godina. Agresivnost, nekritičnost i lažan osećaj svemoći navode ove mlade na nepromišljene i opasne postupke usled čega često povređuju sebe ili druge.
KADA SE POČINJE SA ZLOUPOTREBOM DROGA?
Mladi najčešće stiču svoja prva iskustva sa drogom u periodu adolescencije. Adolescencija je razvojna faza mlade osobe na prelazu iz detinjstva u odraslo doba. Započinje sa pubertetom (oko 11-12 godine) i traje sve do 20-tih godina mlade osobe, odnosno dok se ne postigne samostalnost i zrelost koje su karakteristike odrasle osobe. Ovo je period burnih telesnih i psiholoških promena kada se pred mladu osobu stavljaju i određeni razvojni zadaci (treba da odluči o budućem zanimanju i profesiji, stvaranju osnova za ekonomsku nezavisnost, da oformi identite, da se prilagodi telesnim promenama i seksualnosti, da se osposobi za bliskost i odgovornost sa drugima...). Bunt protiv roditelja i drugih autoriteta je svojstveno upravo ovom periodu u razvoju mladih. U adolescenciji su mladi zaokupljeni svojim izgledom, kvalitetima i sposobnostima i to stalno preispituju, pa je često prisutan manji ili veći pad samopouzdanja i samocenjenja. To je period kada mladi pate dublje i intenzivnije nego što su ikada patili i što će ikada patiti. U pokušaju da savladaju teškoće u postizanju ovih razvojnih zadataka adolescenti počinju da koriste duvan, alkohol i druge droge (PAS).
FAKTORI RIZIKA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI
Dele se na faktore rizika u samoj ličnosti ili vršnjačkoj grupi (preterana agresivnost i impulsivnost, stidljivost, pojačana osetljivost i povodljivost, nedostatak smisla i dosada, nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja, problemi sa identitetom, problemi u odnosu sa osobama suprotnog pola, nedovoljno razvijene socijalne veštine, neinformisanost, društvo vršnjaka koje koristi PAS), porodične faktore rizika (upotreba PAS u porodici, nepostojanje porodičnih pravila u vezi sa korišćenjem PAS, nedostatak ili poremećaj u komunikaciji među članovima porodice, zapostavljanje dece ili preterana briga, nagle i neočekivane promene u porodici), školske faktore rizika (loš uspeh u školi, često izostajanje iz škole ili nepohađanje škole, loša adaptacija u školi, problemi u druženju sa vršnjacima, odbacivanje, preterana očekivanja roditelja, nedostatak zanimljivih vannastavnih aktivnosti i kvalitetnih nastavnih sadržaja, nezainteresovanost škole za problem droge, alkohola, pušenja) i društvene faktore rizika (ekonomska i socijalna kriza praćene krizom morala, visokom stopom kriminala i dostupnošću droga, zakoni i norme koji tolerišu upotrebu PAS),
Porodice u kojima se stvaraju uslovi za razvoj zdrave dece su: oba roditelja neguju i daju ljubav deci, mala je razlika u očekivanjima roditelja od dece, roditelji imaju veći uticaj na decu nego vršnjaci, roditelji se dobro slažu sa vršnjacima, čvrsti stavovi i pravi autoritet roditelja, negovanje porodične tradicije, jasna i otvorena komunikacija u porodici.
Mr sc. med. Nada Kosić Bibić, Načelnik Centra za promociju zdravlja
O nama
|
