Mr sc. med. Nada Kosić Bibić

Raširenost upotrebe duvana u Srbiji je među najvišima u Evropi: 48% odraslih muškaraca i 33% žena su svakodnevni pušači, ili svaki drugi odrasli muškarac i svaka treća žena. Upotreba duvana među mladima pokazuje trend ubrzanog i kontinuiranog rasta. Najnovija istraživanja pokazuju da je 54.7% mladih do 15 godina probalo cigarete, i da 16.8% devojaka i 15.5% mladića svakodnevno puši cigarete. Pre svoje desete godine života duvan je probalo već 31.3% mladih, a 94.7% njih je izloženo pasivnom pušenju u kući (drugi ukućani puše u prisustvu dece). U Subotici je 41.5% mladih do 15 godina probalo cigarete, svaki drugi učenik prvog razreda srednje škole i svaki treći učenik sedmog i osmog razreda osnovne škole. Cigarete svakodnevno puši 14.8% mladih.

            Zbog ovako visoke učestalosti upotrebe duvana i dobro poznatih zdravstenih posledica koje neminovno nastaju pre ili kasnije, smanjenje upotrebe duvana predstavlja jednu od najvažnijh preventivnih mera koju je neophodno primeniti u cilju unapređenja zdravlja 7,5 miliona stanovnika Srbije. “Strategija kontrole duvana Republike Srbije” je važan strateški dokument koji je usklađen sa “Okvirnom konvencijom o kontroli duvana” Svetske zdravstvene organizacije, koja predstavlja prvi međunarodni sporazum u oblasti javnog zdravlja koji je potpisalo 168 zemalja u svetu. “Strategija kontrole duvana Republike Srbije” definiše vodeće principe:

• Pravo svakog građanina da bude informisan o zdravstvenim posledicama upotrebe duvana i izlaganja duvanskom dimu.
• Pravo svakog građanina da živi i radi u sredini bez duvanskog dima.
• Pravo svakog pušača da u okviru sistema zdravstvene zaštite dobije savet i podršku u vezi sa odvikavanjem od pušenja.
• Odgovornost države da zaštiti zdravlje svojih građana, i preduzme sve neophodne zakonske, ekonomske i administrativne mere.
• Odgovornost države da usmeri dovoljno finansijskih sredstava za aktivnosti kontrole duvana.
• Politička opredeljenost kao osnov za uspešnu multisektorsku akciju.

            Ključnu ulogu u brojnim aktivnostima i merama za uspostavljanje kontrole duvana će imati zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici. Ta uloga se sastoji ne samo u obezbeđivanju radne sredine bez duvanskog dima, već i u aktivnoj pomoći pušačima da prestanu sa pušenjem. Nažalost, broj pušača među zdravstvenim radnicima  je izuzetno visok kao i u celokupnoj populaciji naše zemlje. U Kliničkom centru Srbije puši 37% lekara i 52% medicinskih sestara. U Zavodu za zaštitu zdravlja u Subotici istraživanje iz 2003. godine je pokazalo da je 41.6% zaposlenih upotrebljavalo cigarete.
            Da bi uspešno mogli pomoći drugim pušačima, neophodno je uvesti neke norme i standarde ponašanja u zdravstvenim ustanovama i među zdravstvenim radnicima koji će biti model svim drugim građanima. Svetska zdravstvena organizacija je, u skladu sa ciljevima “Okvirne konvencije”, pripremila “Kodeks ponašanja zdravstvenih radnika” u kontroli duvana (usvojen januara 2004. godine u Ženevi). Kodeks definiše aktivnosti koje treba da preduzimaju zdravstveni radnici kako bi se sprečila ili smanjila upotreba duvana. Jasno je da je od prioritetnog značaja započeti sa tim merama u zdravstvenim ustanovama i prvo tu stvoriti “radna mesta bez duvanskog dima”. Ova sartegija je u sredinama gde se primenjivala, dovela do smanjenja broja popušenih cigareta tokom dana, a takođe i do povećanja broja osoba koje su prestale sa pušenjem. Od 1998. godine postoji organizovana Evropska mreža “bolnica bez duvanskog dima”, u koju je danas uključeno 25 zemalja sa preko 700 bolnica, nažalost ni jedna iz naše zemlje. 

            U decembru 2005. godine Nacionalna komisija za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja Republike Srbije, preko “Instituta za zaštitu zdravlja Srbije Dr Milan Jovanović Batut”, ponovo pokreće inicijativu da se sprovede istraživanje o prevalenciji pušenja u zavodima za zaštitu zdravlja kao institucijama koje se bave prvenstveno preventivom i koje jesu i biće aktivni nosioci svih mera ka uspostavljanju zdravstvenih ustanova bez duvanskog dima, kao i uspostavljanju kontrole duvana u celoj zemlji. Istraživanje je sprovedeno i u Subotičkom zavodu u toku prošle nedelje, a prema rezultatima obrade 50% zaposlenih su nepušači, 15% bivši pušači, 29% svakodnevni pušači i 6% povremeni pušači. U odnosu na prethodno istraživanje procenat pušača je nešto manji. I dalje je značajno visok procenat pušača među osobama sa srednjim i osnovnim obrazovanjem, i među nemedicinskim radnicima. Najveći procenat nepušača je među lekarima – 88%. Četrdeset procenata medicinskih sestara puši i gotovo isto toliko tehničara (38.5%),  administrativnih radnika (37.5%) i drugog nemedicinskog osoblja (38%). Pružanje podrške svima onima koji žele prestati, a 87% njih je to izjavilo u upitniku, predstavljaće sledeći korak i obavezu Savetovališta za odvikavanje od pušenja u Službi socijalne medicine Zavoda za zaštitu zdravlja. U okviru sprovođenja Programa “Zdravstvena ustanova bez duvanskog dima” svakako se očekuje  da sve zdravstvene ustanove donesu svoju politiku i program, a za očekivati je i striktnije primenjivanje revidiranog Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama (“Sl glasnik RS” 16/95, 101/2005.) koji predviđa i znatno veće novčane kazne. Pozivamo sve pojedince, škole, vrtiće i sve druge ustanove da nam se prdruže 31. januara i toga dana zajedno napravimo lepše okruženje bez duvanskog dima.