SVETSKI DAN VODE 22. MART 2007. – SVAKA KAP JE VAŽNA!

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana vode je borba sa nestašicom vode i obezbeđenje dovoljne količine čiste vode koja je neophodna za svakodnevni život, a određena je na Svetskoj nedelji vode u Stokholmu, avgusta 2006.godine od strane članica Ujedinjenih Nacija.
Problem nedovoljne količine vode je najteži u delu sveta sa sušnim područjima. Oko 1,1 milijarda ljudi dnevno nema pristup ni minimalnoj količini od 20-50 l vode, koja je prema UN neophodna svakom čoveku da zadovolji svoje osnovne potrebe.
Na Zemlji svaki dan umire 3800 dece zbog bolesti vezanih za nedovoljnu količinu higijenski ispravne vode za piće i održavanje lične i kolektivne higijene. Nedostatak vode usko je povezan i sa glađu, jer je voda neophodan faktor za proizvodnju hrane. Od ukupne količine eksploatisane vode oko 70% se koristi za proizvodnju hrane, tako da se i urbana područja suočavaju sa sve većim potrebama i pretnjom od nestašice vode.

Svetski dan voda 22. mart 2007.

Svaka kap je važna!

Svetski dan voda pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija se organizuje 22. marta svake godine počev od 1993. godine. Tema Svetkog dana voda 2007. je borba sa nestašicom i obezbeđenje dovoljne količine čiste i slatke vode koja je neophodna za svakodnevni život.

Svetska potrošnja vode raste više nego duplo od rasta broja stanovnika planete i sve se više ljudi suočava sa činjenicom da se borimo sa nestašicom vode.

Sve veći broj regiona u svetu suočava se sa hroničnom nestašicom vode. Problem je najizraženiji u sušnim predelima planete. U tim područjima živi više od dve milijarde ljudi i polovina siromašne svetske populacije. Većina zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike suočena je sa stalnom nestašicom vode, takođe i zemlje kao što su Meksiko, Pakistan, Južna Afrika i veliki delovi Kine i Indije. Većina slatke vode koja se koristi u ovim zemljama ide kroz sisteme za navodnjavanje.

Tri četvrtine planete Zemlje pokriveno je vodom, ali samo mala količina te vode je slatka voda. Od te količine skoro 70 procenata se koristi za proizvodnju hrane, a u zemljama u razvoju i do 95 procenata. Potražnja za vodom konstantno raste. Očekuje se da će 2030. godine svetska populacija dostići 8,1 milijardu stanovnika a da će potreba za hranom biti za 55 procenata veća nego što je to bilo 1998. U isto vreme će biti potrebna veća količina vode koja će omogućiti fukncionisanje kanalizacionih sistema, proizvodnju energije, rad industrije i podršku gradovima u razvoju.

Sposobnost proizvodnje hrane je osnova da se smanji siromaštvo i omogući društveni i ekonomski razvoj. Sa druge strane, poljoprivredna proizvodnja je postala veoma skupa. Dok veliku količinu vode biljke crpe iz vlažnosti zemlje, sa druge strane se pri proizvodnji hrane utroši 40 procenata sredstava za navodnjavanje. Poljoprivredni sektor mora da preuzme odlučujuću ulogu u tome da se sa što manje vode uradi više, kako bi se smanjile potencijalne štete po životnu sredinu.

Čak se i urbana područja i države sa dovoljnom količinom slatke vode suočavaju sa pretnjom od nestašice vode. Nestašica vode je relativni pojam koji može da podrazumeva apsolutni nedostatak vode ili nemogućnost pristupa sistemima vodosnabdevanja.

Na svakom kontinentu vodosnabdevanje je postalo problematično rastom navodnjavanja u poljoprivredi, urbanizacijom i industrijalizacijom. Ekonomski razvoj i rast gradova šteti izvorištima slatke vode i povećava zagađenje i broj kanalizacionih sistema koji takođe mogu da zagade vodu.

U industrijalizovanim gradovima u prosečnom domaćinstvu potroši se i do 50 litara vode dnevno samo na vodu iz vodokotlića. Još uvek jedna od šest osoba u svetu (1,1 milijarda stanovnika) nema pristup količini od 20 do 50 litara slatke vode koja je minimalna preporuka Ujedinjenih nacija da se osigura dnevna potreba za pićem, kuvanjem i čišćenjem.

Čak dve od pet osoba nemaju adekvatan način vodosnabdevanja, a svakodnevno 3800 dece umire od hidričnih epidemija.

Pristup čistoj vodi i adekvatnom vodosnabdevanju stvara jaz između onih koji žive zdravim produktivnim životom i onih koji nemaju dovoljno hrane za jelo, ne mogu da zarade dovoljno, ne mogu da se odupru smrtonosnim bolestima i da šalju svoju decu u škole.

Ali, i bogati i siromašni su deo iste globalne priče. Posledice međunarodnih problema velikih razmera kao što su ratovi i širenje HIV-a i AIDS-a mogu da se pogoršaju ako ne postoji pristup adekvatnom vodosnabdevanju.

Siromašna domaćinstva u zemljama u razvoju troše veći deo ličnog dohotka na vodu nego domaćinstva u razvijenim zemljama. Važnost zaštite životne sredine mora da se posmatra sa stanovišta zaštite vodenih resursa, štiteći na taj način budućnost naše planete. Ljudske aktivnosti su povezane sa klimatskim promenama, jačinom uragana, poplavama i drugim prirodnim katastrofama koje uništavaju useve i zagađuju slatke i slane izvore vode. Sve ovo dovodi do toga da se narušava ekosistem koji je bio prirodni katalizator. Da bi ekosistemi bogati biljnim i životinjskim svetom ostali zdravi neophodno je da imaju veliku količinu čiste vode. Zdrava i nezagađena životna sredina je osnov ljudskog razvoja.

U prethodnim godinama sve više je rasla potreba za dogovorom da se uskladi međunarodna, nacionalna i lokalna politika u upotrebi vodenih resursa za poljoprivredu, ribolov, urbanizaciju i proizvodnju energije.

Ovakav pristup je zasnovan na tome da je voda zajednička odgovornost.

Izvor: Institut za javno zdravlje Srbije"dr Milan Jovanović-Batut"

WORLD WATER DAY 2007